Београд би за многе постао „чистилиште”

Ванредни избори у Београду, ако се ускоро нешто битно не промени, највероватније неће бити одржани у марту следеће године. До новог одмеравања политичких снага у престоници неће доћи зато што ниједна од опозиционих партија и покрета није децидирано изразила жељу да, годину дана после редовних избора, Београђани поново изађу на биралишта. Једина странка која је отворено тражила нове изборе је Странка слободе и правде, бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа. За евентуални излазак на изборе је и ванпарламентарна Социјалдемократска странка Бориса Тадића, док је у редовима осталих партија опозиције приметна гласна тишина поводом овог питања.

Председник Србије и лидер СНС-а Александар Вучић више пута је изразио спремност да ванредни београдски избори буду расписани на пролеће следеће године, али ако то опозиција буде тражила. Од тада, осим ССП-а, остале странке се нису оглашавале, вероватно и зато што, према последњим истраживањима јавног мњења, већина не би успела да пређе ни цензус од три одсто. Тако би Београд могао да се претвори за њих у својеврсно политичко „чистилиште”, иако су пре само неколико месеци углас тврдили да су покрадени.

Лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је да је против ванредних избора у Београду, али не зна да ли ће их бити, додајући да своје мишљење о томе не крије. Каже да је ствар политичке одлуке да ли ће бити ванредних избора у главном граду. Према његовим речима, ванредни избори се одржавају када нема парламентарне, односно одборничке већине, или кад има проблема, али проблема нема у коалицији. Нагласио је да су држави потребни редовни парламентарни избори како би се знало колико мандати трају, али да ће социјалисти поштовати одлуку која се донесе на државном нивоу. „Велики резултати су остварени у сарадњи са Српском напредном странком и Александром Вучићем, а најважнији политички успех је политичка стабилност и народно јединство. СПС је челични део тог народног јединства”, рекао је Дачић.

Да смо ипак далеко од избора у престоници сведочи и то да изборни штабови СНС-а и СПС-а нису формирани за главни град, што би се одавно десило ако би одмеравање снага било одржано за три месеца. У току су унутарстраначки избори за чланове месних одбора СНС-а и СПС-а у Београду и тешко је поверовати да се избори одрже у јеку тих процеса. Један од саговорника „Политике” наводи да се изборна машина пали најмање шест месеци пре избора, а да се сада по том питању ништа не догађа.

„На терену су бројни страначки штандови, разговарамо с грађанима, али је то нормална и уобичајена комуникација с људима. Дакле, још нико није ни споменуо да ће бити избори, а када се тако нешто одлучи, потребно је време да се крене у озбиљну кампању. Не креће се у борбу за гласаче када се избори распишу, већ много раније”, наводи један од функционера СНС-а који није хтео да га именујемо.

Упркос томе, председник ССП-а Драган Ђилас каже да очекује изборе на свим нивоима следеће године, уз могући „договор о ненападању унутар опозиције”. „Мислим да избори на свим нивоима реално могу да се десе већ наредне, 2023. године. Није суштинско питање да ли ће опозиција на те изборе изаћи у једној или у три колоне. Суштински је да нема међусобног нападања унутар опозиције и да се договоримо око неких ствари о којима можемо”, рекао је Ђилас.

Како објашњава, у опозиционом блоку постоје потпуно непомирљиве разлике како сада изгледа, као што су однос према Русији, ЛГБТ популацији и појединим персоналним решењима. „Са онима који се баве такозваним српским геномом и хоће да забране могућност вештачке оплодње за жене које чекају годинама да се остваре као мајке, због тога што ће, забога, тај донаторски материјал доћи из иностранства, ја не видим како можемо да сарађујемо. Као ни са онима који кажу – није проблем што Вулин постаје шеф државне безбедности, важно је да он није прозападни човек”, истакао је председник ССП-а.

Реагујући на ове наводе, лидер Нове демократске странке Србије (НДСС) Милош Јовановић каже да је сасвим логична изјава господина Ђиласа. „Он (Ђилас) се залаже за увођење санкција Русији, а ја мислим да би то било у супротности с националним интересима наше земље. Он се залаже за чланство Србије у ЕУ знајући да је услов да признамо сецесију наше јужне покрајине, а ја се залажем да коначно дигнемо главу из песка и да са ЕУ сарађујемо, али без чланства. Реч је о две различите политике и сходно томе природно је да другачије тумачимо одређене политичке догађаје, међу којима и постављање новог директора службе безбедности”, каже Јовановић. На питање да ли је НДСС спреман за изборе у Београду, Јовановић сматра да избора неће бити, али је могуће да греши у тој процени. „Ми смо свакако за њих спремни и не би ми сметало да сви поново измеримо поверење које уживамо међу грађанима”, поручује Милош Јовановић. Радун: Очекујем гласање на пролеће

Политички аналитичар Бранко Радун каже да се не прича нешто много о београдским изборима на пролеће, али да сматра да су извесни. За наш лист наводи да нико није орочио мандат власти у Београду као што је то председник Србије Александар Вучић урадио с републичком владом када је најавио да ће на пола мандата Милош Вучевић заменити Ану Брнабић. „Ја не видим разлога за те изборе. Свако је добио одборника колико заслужује. Можда на неким новим изборима неке странке не би прошле цензус, али би, готово је извесно, власт чинили исти коалициони партнери, СНС и СПС. Ванредни избори могу да се догоде ако је дошло до неких промена, јер власт нема већину, неке странке су се распале или су пукле коалиције, а то се није десило. Или је у питању нека велика корупционашка афера, а тога нема”, каже Радун.

Додаје, ако се опозиција сложила с резултатима избора и, пита, ако власт има стабилну већину – зашто би после годину дана поново били избори. „Ако се кључни политички актери договоре, може да дође до избора, али политичких разлога за њих нема. Већина опозиције и не жели изборе јер су свесни да не би могли да забележе бољи изборни резултат. Уз то, није ми јасна ни Ђиласова рачуница да се залаже за изборе јер се разишао с Вуком Јеремићем, а упитана је коалиција и са Демократском странком. Не знам с ким би он и ишао и одакле му тај оптимизам. Распала му се коалиција и, уз то, променила се клима у опозицији која баш њему и не иде наруку. Такође, отворено се залаже за увођење санкција Русији и није ми јасно како мисли да с разбијеном коалицијом и оваком политиком очекује добар резултат на београдским изборима”, истиче Бранко Радун.