Последње адио, лаве!

Годинама су чланови породице Михајловић Светог Николу дочекивали с осмехом и у весељу окупљали госте, али ова крсна слава обележена је сузама. На вечни починак у Риму, пред хиљадама пријатеља и поштовалаца играчких и људских квалитета краља слободних удараца, испраћен је Синиша Михајловић. Легендарни фудбалер, узоран супруг и родитељ, сахрањен је данас на гробљу Верано.

Већ око девет часова, два сата пре него што је било предвиђено да почне опело, испред базилике Свете Марије, анђела и мученика окупио се велики број људи. Мноштво навијача стигло је да упути последњи поздрав фудбалеру који је играо за оба римска великана, Рому и Лацио.

На првом програму италијанске државне телевизије РАИ вршен је директан пренос, уз укључење репортера, што је био још један показатељ колико је Михајловић био цењен у земљи у коју је стигао 1992. године трансфером из Црвене звезде у Рому.

Испред базилике се сат и по пре почетка опела појавио Владимир Југовић, Михин саиграч у Црвеној звезди и велики пријатељ из дана кад су обојица играли у Италији.

Одмах после Југе стигао је Дејан Станковић са супругом и синовима. Декијев однос с Михом био је посебан – кумовски. Михајловић га је дочекао као брата у Италији, помогао му да се прилагоди и брзо су изградили велико пријатељство.

Неколико минута касније испред базилике су се појавили партизановци Гордан Петрић, Зоран Мирковић и Славиша Јокановић. Некадашњи Михини саиграчи у репрезентацији нису пропустили да одају почаст присуством сахрани.

У 10.20, у пратњи породице и кума Мирослава Тањге, у базилику је донет ковчег с телом Синише Михајловића. Проломио се аплауз бројних навијача и пријатеља за човека који је три по године водио борбу против леукемије и паралелно се бавио тренерским послом, а као играч освојио све што је могао – првенства у Југославији и Италији, европску и светску титулу са Црвеном звездом.

Пажњу је изазвао долазак селектора Србије Драгана Стојаковића, а убрзо после Пиксија стигао је и комплетан тим Болоње. Миху је болест затекла на клупи тог клуба, упркос великој борби није одустајао и све до септембра ове године био је шеф струке. С играчима је изградио сјајан однос, па је већина плакала прилазећи ковчегу.

Михајловић је најдубљи траг оставио у Лацију, играма је постао једна од легенди клуба. Сви актуелни фудбалери небескоплавих, предвођени Ћиром Имобилеом и Сергејем Милинковићем-Савићем, стигли су на сахрану.

Убрзо је ту била и Звездина делегација предвођена Звезданом Терзићем, као и Драгиша Бинић, а велику пажњу потом је изазвало појављивање легендарног Франческа Тотија. Испред базилике је било много људи, а опело је почело у 11.20. Служба је трајала нешто дуже од сат и вршили су је православни, па католички свештеници.

Око 13 часова ковчег су из цркве изнели велики Синишини пријатељи и некадашњи саиграчи Дејан Станковић, Роберто Манћини и Атилио Ломбардо, асистент у тренерској каријери Вићенцо Кантаторе и двојица актуелних фудбалера Болоње. Громогласан аплауз испратио је тај тренутак.

Полазак аутомобила са Михајловићевим телом ка гробљу био је сигнал да бројни навијачи Лација запале бакље и песмом „Адио, Миха, адио, највећи Миха” испрате у вечност великог играча и човека.

Михајловић је сахрањен на оближњем гробљу Верано, где је о њему говорио владика Андреј, који је одржао опело.

– Дотакао је наше душе. Осећам се почаствованим јер смо се од Синише опростили на овако достојанствен начин. Преносим саучешће Његове светости патријарха српског господина Порфирија, самим тим и целог Светог архијерејског сабора и читавог српског народа који жали за изгубљеним херојем наше спортске сцене. Нека му Бог да покој души, слава му – рекао је владика Андреј, епископ аустријско-швајцарски.

На месту где почива Синиша Михајловић је фотографија на којој је приказан с карактеристичним осмехом, уз поруку породице на српском језику – „волимо те”. Остављен је и плишани лав, као симбол какав је Миха био на терену и у животу.

Адио, лаве! Збогом, легендо! Србија и Италија ће те вечито памтити и поштовати.

Терзић и Мијаиловић донели Звездин дрес

Звездину делегацију на сахрани Синише Михајловића чинили су председник Светозар Мијаиловић, генерални директор Звездан Терзић и пословни директор Марко Петровић.

Мијаиловић и Терзић су на Михајловићев ковчег положили дрес Црвене звезда са бројем 11 који је носио у Црвеној звезди и његовим презименом. Постављен је и шал навијачке групе „Делије Север”.

Пикси, Бјековић и Дика у име ФСС

Као представници Фудбалског савеза Србије на сахрани Синише Михајловића били су селектор Драган Стојковић, заменик председника Ненад Бјековић и директор репрезентације Стеван Стојановић.

Пикси и Миха су били саиграчи у репрезентацији, учествовали су заједно на Мундијалу у Француској 1998. и Европском првенству 2000.

Дика и Миха су с Црвеном звездом заједно дошли до титуле шампиона Европе 1991. године.

Роби и Бобан послали венац

Роберт Просинечки, Михајловићев саиграч у шампионским данима у Црвеној звезди, послао је венац и на тај начин изразио саучешће Синишиној породици.

Роби је венац послао заједно са Звонимиром Бобаном, некадашњим саиграчем у репрезентацији Хрватске.

„Адио, Миха. Твоји Роби и Звоне”, написано је на венцу.