Нова правила за извоз из Србије у Немачку

Ком­па­ни­је из Ср­би­је, до­ма­ће или стра­не, ко­је из­во­зе си­ро­ви­не, ком­по­нен­те, по­лу­про­и­зво­де и услу­ге на не­мач­ко тр­жи­ште од 1. ја­ну­а­ра 2023. го­ди­не мо­ра­ће да по­шту­ју људ­ска пра­ва и до­ка­жу да ни­су за­га­ђи­ва­чи жи­вот­не сре­ди­не, она­ко ка­ко на­ла­же но­ви за­кон о лан­ци­ма ис­по­ру­ке у Не­мач­кој. Овај про­пис се не од­но­си на на­ше ком­па­ни­је ко­је из­во­зе го­то­ве про­из­во­де, већ ис­кљу­чи­во на до­ба­вља­че.

Та­ња Лин­дел, по­моћ­ник ди­рек­то­ра Сек­то­ра удру­же­ња при­вре­де При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је, ка­же да се но­ви за­кон пр­вен­стве­но од­но­си на не­мач­ке ком­па­ни­је ко­је има­ју ви­ше од 3.000 за­по­сле­них, а од 1. ја­ну­а­ра 2024. по­че­ће да ва­жи за не­мач­ке фир­ме са ви­ше од хи­ља­ду за­по­сле­них.

– Не­мач­ке ком­па­ни­је ко­је има­ју соп­стве­ну де­лат­ност под­ле­жу овом за­ко­ну, а за­кон се пре­но­си на не­по­сред­не и по­сред­не до­ба­вља­че по­лу­про­и­зво­да и услу­га у лан­цу про­из­вод­ње, од­но­сно све фир­ме ко­је има­ју уго­вор­ни до­ба­вљач­ки од­нос са та­мо­шњим ком­па­ни­ја­ма – на­во­ди Лин­де­ло­ва. До­да­је да не­ма­ју по­да­так на ко­ли­ко на­ших пред­у­зе­ћа се то од­но­си јер не зна­ју ка­кве уго­во­ре има­ју. Из Ср­би­је око 3.000 ком­па­ни­ја из­во­зи на не­мач­ко тр­жи­ште, али део њих из­во­зи го­то­ве про­из­во­де.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма на­ше фир­ме ће мо­ра­ти да ис­пу­не онај део од­го­вор­но­сти и оба­ве­за из за­ко­на ко­ји на њих пре­не­се крај­њи ку­пац, не­мач­ки парт­нер. За­кон де­фи­ни­ше са­мо шта не­мач­ка ком­па­ни­ја мо­ра да ис­пу­ни. А то шта ће и ко­ји део оба­ве­за ће не­мач­ка фир­ма да пре­не­се на свог ди­рект­ног до­ба­вља­ча, би­ће де­фи­ни­са­но уго­во­ром. За­кон тра­жи од пред­у­зе­ћа да се на­пра­ви про­це­на ри­зи­ка, да се ре­дов­но ра­ди ана­ли­за успе­ха и да се об­ја­вљу­ју из­ве­шта­ји ко­ји су јав­ни.

– Овај за­кон од не­мач­ких ком­па­ни­ја зах­те­ва да на­пра­ве про­це­ну ри­зи­ка, да од­ре­де осо­бу ко­ја је од­го­вор­на за спро­во­ђе­ње ме­ра ри­зи­ка, за ус­по­ста­вља­ње по­ступ­ка за при­ту­жбе и до­ку­мен­то­ва­ње под­но­ше­ња из­ве­шта­ја. И то у обла­сти­ма деч­ји рад, при­нуд­ни рад и роп­ство, дис­кри­ми­на­ци­ја, не­по­што­ва­ње пра­ва на удру­жи­ва­ње, ус­кра­ћи­ва­ње при­ме­не за­ра­де, про­тив­прав­но од­у­зи­ма­ње зе­мље, зло­у­по­тре­ба при­ват­ног обез­бе­ђе­ња. У обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не се по­зи­ва на три кон­вен­ци­је, о за­га­ђу­ју­ћим суп­стан­ца­ма, упо­тре­би жи­ве и пре­ко­гра­нич­ног кре­та­ња опа­сног от­па­да и њи­хо­во од­ла­га­ње – на­по­ми­ње Лин­де­ло­ва.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма не­мач­ки за­кон је увер­ти­ра и при­пре­ма фир­ми за ЕУ ди­рек­ти­ву ко­ја се на­ја­вљу­је и ко­ја се већ ра­ди. Она ће би­ти до­ста стро­жа од не­мач­ког за­ко­на. ПКС ће по­кре­ну­ти у пр­вом квар­та­лу 2023. кан­це­ла­ри­ју за по­моћ срп­ским при­вред­ни­ци­ма чи­ји је циљ да се на­ше ком­па­ни­је, ко­је су део не­мач­ких ла­на­ца до­ба­вља­ча што бо­ље ин­фор­ми­шу и при­ла­го­де но­вом за­ко­ну о лан­ци­ма ис­по­ру­ке у Не­мач­кој.

Дра­го­љуб Ра­јић, из Мре­же за по­слов­ну по­др­шку, ка­же да у пр­вој го­ди­ни при­ме­не овог про­пи­са ве­ли­ки број на­ших фир­ми не­ће би­ти по­го­ђен. Али од сле­де­ће го­ди­не хо­ће, по­го­то­во ло­ги­стич­ке ком­па­ни­је ко­је пре­во­зе си­ро­ви­не. До­да­је да на­ше из­во­зни­ке не­ће по­го­ди­ти то што не­мач­ке фир­ме не­ће мо­ћи да ра­де са ком­па­ни­ја­ма ко­је кр­ше људ­ска пра­ва у би­ло ком об­ли­ку, ба­ве се при­нуд­ним ра­дом, др­же рад­ни­ке на цр­но. То се нај­ви­ше од­но­си на фир­ме из Ази­је и Афри­ке ко­је уче­ству­ју у не­мач­ким лан­ци­ма до­ба­вља­ча.

– Дру­ги сег­мент је мно­го ва­жни­ји за нас. Све ком­па­ни­је ко­је из­во­зе си­ро­ви­не или по­лу­про­и­зво­де мо­ра­ће да до­ка­жу кроз сво­је по­сло­ва­ње да ни­су за­га­ђи­ва­чи жи­вот­не сре­ди­не. То зна­чи да ће у про­из­вод­ним или рад­ним про­це­си­ма мо­ра­ти да еми­ту­ју ко­ли­чи­ну угљен-ди­ок­си­да на ни­воу оно­га што се у Не­мач­кој про­пи­су­је за од­ре­ђе­ну при­вред­ну гра­ну. Ако на­ши про­из­во­ђа­чи ко­ри­сте трак­то­ре на ди­зел, а из­во­зе хра­ну у Не­мач­ку мо­ра­ће у од­ре­ђе­ном про­цен­ту да ко­ри­сте дру­га го­ри­ва или евро пет мо­то­ре. Или ако ра­де на ма­ши­на­ма ко­је еми­ту­ју од­ре­ђе­ну ко­ли­чи­ну угљен-ди­ок­си­да мо­ра­ће да до­ка­жу да је удео у про­из­вод­њи ми­ни­ма­лан или ну­ла. Ло­ги­стич­ке ком­па­ни­је ће мо­ра­ти да поч­ну да ку­пу­ју ка­ми­о­не на хи­брид­ни по­гон, а же­ле­зни­ца да пре­ла­зи на хи­дро­ген. То је све оно што нас оче­ку­је у бу­дућ­но­сти – об­ја­шња­ва Ра­јић.

Не­мач­ка као нај­ве­ћа еко­но­ми­ја је ово по­кре­ну­ла, али слич­не ко­ра­ке пред­у­зи­ма­ју Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, а уско­ро ће и на ни­воу Европ­ске уни­је би­ти оба­ве­за. За Ср­би­ју ће ве­ли­ки иза­зов би­ти же­ле­зни­ца, као нај­зе­ле­ни­ји вид пре­во­за. На­ша же­ле­зни­ца ни­је кон­ку­рен­та, јер је спо­ра. Упра­во је због то­га аустриј­ска кар­го гру­па на­ја­ви­ла ула­зак на на­ше тр­жи­ште.