За пругу Београд–Ниш 2,2 милијарде евра

Европска унија, према „Политикиним” сазнањима, даће бесповратно 598 милиона евра за обнову пруге између Београда и Ниша на којој ће се за неколико година возови кретати брзином 200 километара на сат. То је уједно највећа појединачна бесповратна помоћ за неки пројекат, коју смо до сада добили од ЕУ. Реч је о гранту ЕУ преко Инвестиционог оквира за западни Балкан. Додатно, Европска инвестициона банка (ЕИБ), као водећи финансијер ову пругу ће финансирати са 1,1 милијарду евра, а Европска банка за обнову и развој определила је 550 милиона евра. Споразум за изградњу пруге, која ће коштати око 2,2 милијарде евра, како сазнајемо биће потписан крајем јануара или почетком фебруара, уместо првобитно најављеног 22. децембра.

Из Европске инвестиционе банке наглашавају да је реч о модернизацији железничке пруге Београд–Ниш у дужини од око 230 километара, која је део коридора Оријент – источни Медитеран проширеног језгра Трансевропске транспортне мреже. Пројекат је део иницијативе „Тима Европа” и на челу је нове стратегије ЕУ „Глобал гејтвеј”, чији је циљ да мобилише до 300 милијарди евра јавних и приватних инвестиција за развој глобалне инфраструктуре. То ће убрзати реализацију амбициозног економског и инвестиционог плана ЕУ за западни Балкан.

– Очекује се да ће у почетној години, пројекат донети користи за више од 2,3 милиона путника годишње и подржати 9,4 милиона тона терета, што ће такође омогућити постепени прелазак на железницу као ефикаснији и еколошки прихватљивији вид транспорта – наводе из ЕИБ-а. ЕУ је дала зелено светло, како је пре неколико дана саопштила делегација ЕУ у Србији, да деоница Параћин–Међурово на прузи Београд–Ниш буде финансирана бесповратним средствима инвестиционог оквира за западни Балкан ЕУ од 175,9 милиона евра. Износ претходних бесповратних средстава ЕУ је 6,3 милиона евра, кредит ЕИБ-а 188,3 милиона и кредит ЕБРД-а 76,9 милиона. Овим инвестиционим пројектом биће изграђена двоколосечна деоница дужине 48,3 километра, укључујући електрификацију и сигнализацију и телекомуникационе системе, на железничком Коридору 10 у Србији за брзину саобраћаја до 200 километара на сат. Ово је друга потврда коју је ЕУ дала за исти Коридор, након одобрења бесповратних средстава за деоницу Сталаћ–Ђунис у износу од 83,4 милиона евра.

Слободан Аћимовић, професор на Економском факултету, каже да је ових 600 милиона евра бесповратне помоћи од ЕУ највећи грант који смо икада од било кога добили.

– Драго ми је да се Европска унија враћа на велика врата, пошто су видели да су све пруге узели да нам граде Кинези и Руси. Сада ће кренути утркивање и више ће се укључити и Кинези и Руси, него што су се до сада ангажовали. Вероватно ће нудити боље услове, а можда уђу у неке нове бизнисе који су у вези са железничким превозом – објашњава Аћимовић.

Железнички Коридор 10, како се некада звао, а сада је део Трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т) битан је и за ЕУ и у њиховом интересу је да се модернизује пруга. Према његовој оцени цео железнички сектор наредних година биће занимљив за улагање. Ту се не мисли само на пруге, већ и нове вагоне, мултимедијалне центре, где се сусрећу друмски и железнички транспорт. Железница ће такође посебно бити атрактивна јер је она најзеленији вид превоза робе и путника.

– Суштина је да железница мора да има пруге за брзине преко 200 километара на час. То је њена природна конкурентност, а не да се шлеперима возе контејнери с робом 500 или 600 километара. Свако ће да вози када има квалитетну пругу и квалитетна средства. Битно је да држава уложи у инфраструктуру. Већ постоји озбиљна конкуренција у железничком оператерству. Ми имао једног нашег оператера у путничком, али у робном превозу имамо 22 конкурента, од којих је 14 или 15 активно – наглашава Аћимовић.

Наш саговорник наводи да је према подацима Дирекције за железницу тржишна структура за железничко оператерство таква да 75 одсто свих превоза ради државни превозник „Србија карго”, а остало приватници. То није мало, а тенденција је да ће се смањивати учешће државног превозника из различитих разлога, што је нефлексибилан, што нема довољно вагона.

– Приватници ће се отимати за превоз робе. Аустријска железница је недавно најавила да намерава овде да дође. Ту можемо да очекујем додатно ангажовање Кинеза и Руса. Доласком већег броја оператера добијамо бољу конкуренцију и фирме имају већи број понуђача за превоз њихове робе – напомиње Аћимовић.