Суноврат стамбених кредита
Некретнину за живот све је теже купити на кредит из простог разлога што ови зајмови поскупљују из дана у дан и отуда је опрез грађана разумљив. У једној од највећих банака кажу да је у октобру и новембру смањена тражња за овим зајмовима за чак 40 одсто. За толико имају мање поднетих захтева у односу на исти период прошле године. Пад „куповне моћи” за становима на кредит подудара се са растом еурибора, европске референтне камате коју овдашње банке обрачунавају за цену ових зајмова, као и при обрачуну сваке месечне рате. Па тако и на рок од 30 година, што све говори колики су ти зајмови ризик за клијента, тј. шта се све може догодити и колико економских криза ће доћи и проћи. Тромесечни еурибор достигао је два одсто, а шестомесечни 2,4 одсто. Они који су уговорили стамбени зајам као збир банкарске марже од три одсто и шестомесечног или тромесечног еурибора годинама, па и све до пре неколико месеци, плаћали су укупну камату од само 2,5 одсто, јер је еурибор био негативан и износио је минус 0,5 одсто.
Исти ти клијенти сада плаћају камату на стамбени зајам од пет, па и више одсто, што значи дупло више него пре само неколико месеци. При томе непознаница је на ком нивоу ће се раст еурибора завршити. Они који су узели стамбени кредит пре 14–15 година знају да је еурибор тада „дивљао” и износио четири, па и више од пет одсто. Међутим, многе банке сада клијентима дају могућност да бирају између променљиве камате која зависи од еурибора и фиксне камате. Ова друга опција за корисника кредита значи исту рату за све време отплате и за њега нема каматног ризика. Међутим, како каматни ризик постоји за банку оне ову врсту зајмова не одобравају на 30 година на колико се може добити зајам у случају променљиве камате, већ на упола краћи рок, тачније на највише 15 година. Како се може видети у понудама банака, сада је разлика у каматама између ове две врсте зајма минимална. Они код којих се камата мења с вредношћу еурибора имају цену мало већу од пет одсто, а они са фиксном нешто већу од шест одсто.
Стамбени кредити са фиксном каматом у старту су нешто скупљи, а пошто је рок отплате краћи, месечна рата је знатно већа, али у збиру клијент мање новца врати банци баш због тог краћег периода отплате. Ови зајмови добра су опција за оне са већим примањима који у краћем року могу да врате кредит. Пад броја некретнина купљених на кредит регистровао је и Републички геодетски завод (РГЗ). Према њиховим подацима с почетка новембра тренд пада броја станова финансираних из банкарских кредита траје већ целу ову годину. У трећем кварталу пад је износио 31 одсто, у другом 25,4 одсто, а у првом кварталу 2022. године 25,7 одсто. Поменутом паду свакако доприносе и високе цене некретнина. Према подацима РГЗ у последње четири године станови у новоградњи и староградњи поскупели су за готово 40 одсто. И стручњаци за тржиште некретнина процењују, узимајући у обзир све настале околности, да ће се тренд пада куповина на кредит наставити све док расте еурибор.
Иначе, банке су до сада одобриле више од 155.000 стамбених зајмова.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


