Како је грађен ауто-пут Београд–Ниш

Недавно је у листу „Политика” у рубрици Београдске приче писано о изградњи ауто-пута Београд–Ниш и даље ка Македонији. Као инжењер, учествовао сам у реализацији ове значајне саобраћајнице и сећам се проблема и дилема који су се јављали у току градње.

Стручњаци су прво расправљали о томе какав би требало да буде коловоз ауто-пута, а било је предлога да се прави од бетона, а не од асфалта. Разлози за то били су јефтин шљунак из Мораве, поред које се простирало градилиште, и близина фабрике цемента у Поповцу. Објашњено је да би такав коловоз био за трећину јефтинији од асфалта. Извођачи радова су се побунили, објашњавајући да немају механизацију за производњу, превоз и уградњу бетона. Тражили су да им, ако се одлучи да пут буде бетонски, држава купи машине и опрему, али су надлежни ћутали. Ова идеја није реализована.

У току радова порушена су 24 моста на попречним путевима који су ишли изнад старе саобраћајнице. Сваки мост је данима припреман за минирање, обустављан је саобраћај на главном правцу, па је све дуго трајало.

Новоизграђени насип на успону поред Мокрог Луга, на излазу из Београда, почео је да се распада. Предложено је да се насип уклони и да се направи мост на сувом. Професор Грађевинског факултета из Београда бурно је реаговао тврдећи да треба поново изградити насип, а не зидати бетонски мост, који је трипут скупљи. Чак је у једном тренутку рекао: „Направите насип како кажем, а поред њега укопајте један стуб. Ако насип попусти, ја ћу се на тај стуб обесити.” Међутим, његови некадашњи студенти, а тада инжењери, ипак су сазидали мост.

У београдском теснацу већ су били пруга и стари пут, а ширење није било могуће јер с леве стране протиче Морава, а десно се налази брдо. Биле су могуће три варијанте. Прва је била да нови ауто-пут иде лево преко реке, и то мостом, па да се затим, опет мостом, врати удесно. Друга могућност била је да се ауто-пут у стешњеном простору прави спратно – један коловоз изнад другог. За градњу мостова потребно је много времена, па је изабрана трећа варијанта: да се река „гурне” улево, у новоископано корито, а да се у напуштено корито наспе камен на којем ће бити оба коловоза ауто-пута, тик уз пругу. Да би се то постигло, у напуштено речно корито насуто је 600.000 кубика ломљеног камена.

На превоју Мечке на успону из Београда налазило се клизиште, па је одлучено да се ту изгради бетонски мост, опет на сувом. Кад је туда кренуо саобраћај, мост се накривио јер шипови на којима је стајао нису били постављени довољно дубоко. Овај мост је порушен некако „у тишини”, а уместо њега изграђен је нови, с трипут дужим шиповима, који стоји и данас.

У Алексинцу, недалеко од рудника, није изграђена трећа, зауставна трака јер ауто-пут води преко рудничких тунела, па рудник није дозволио нека ископавања.

Ауто-пут од Београда до Ниша завршен је пре четири деценије. Многе деонице на њему добиле су од тада нови асфалт, замењени су мањи мостови и осигуране косине од обрушавања земље. Било би добро да се испланира изградња тунела у Бубањ потоку, јер су ту велики успони, а постоји и једна сумњива кривина. Током зиме су чести застоји. А време је да се изгради и оно парче од једног километра зауставне траке које недостаје у Алексинцу.

Љубиша Станојевић,

дипл. грађ. инж., Београд