Рачуновође неће добити нови рок за полагање стручног испита

Узимајући у обзир чињеницу да је највећи број правних лица и предузетника који се бави пружањем рачуноводствених услуга у Србији већ добио дозволу и да је уписан у регистар пружалаца рачуноводствених услуга АПР-а, чиме су ускладили своје пословање са одредбама Закона о рачуноводству, из Министарства финансија сматрају да не постоји било какав објективни разлог због којег би се прихватили захтеви мање групе рачуновођа за продужење рока за полагање испита за стицање професионалног звања и уписа у регистар.

Према подацима АПР-а, у регистар је до сада уписано укупно 3.387 правних лица и предузетника, чиме су ускладили своје пословање са одредбама закона.

– Такође указујемо да је одређени број захтева правних лица и предузетника (више од 700) тренутно у процесу обраде од стране Коморе овлашћених ревизора и знатан број нових дозвола ће свакако бити издат и извршен упис у регистар, пре почетка рада посебног информационог система АПР-а за пријем финансијских извештаја (пре 31. јануара 2023). Одређени број дозвола биће издат пре истека рока за подношење финансијских извештаја за 2022, чиме ће свим пружаоцима рачуноводствених услуга који буду уписани у регистар у том року бити омогућено да несметано подносе финансијске извештаје за своје клијенте – наводе из Министарства финансија за „Политику”. Повод овог саопштења је захтев групе рачуновођа да се одложи примена закона којим се налаже да од 1. јануара морају да имају лиценце јер како тврде само 20 одсто њих је стекло дозволе за пружање рачуноводствених услуга.

Из Министарства финансија наглашавају да је Закон о рачуноводству ступио на снагу 1. јануара 2020, уз одложену примену одредаба које се односе на усклађивање пословања пружаоца рачуноводствених услуга са законом.

– Правна лица, односно предузетници који имају регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, дужни да ускладе своје пословање са одредбама закона најкасније у року од три године од дана ступања на снагу овог прописа, односно до 1. јануара 2023. То значи да поменута правна лица и предузетници до тада морају да имају издату дозволу за пружање рачуноводствених услуга од стране Коморе овлашћених ревизора и бити уписани у регистар пружалаца рачуноводствених услуга који води Агенција за привредне регистре – напомињу из Министарства финансија.

Наглашавају да је један од основних разлога за увођење законског регулисања пружања рачуноводствених услуга била неопходност повећања квалитета услуга које се пружају на домаћем тржишту, уз обезбеђивање минимума неопходних услова за обављање ових послова (укључујући и то да једна особа буде запослена и да она има професионално звање у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице ИФАЦ-а, или да сам предузетник испуњава поменути критеријум). Такође, први пут је уведен посебан јавни регистар (води га АПР), чиме се додатно утицало на повећање отворености у раду правних лица и предузетника који ове услуге пружају на тржишту.

Напомињу и да је Министарство финансија у претходном периоду у три наврата (у јулу и децембру 2021, као и јулу 2022) апеловало на пружаоце рачуноводствених услуга да ускладе своје пословање са одредбама закона, то јест да благовремено поднесу захтев за добијање дозволе за пружање рачуноводствених услуга и упишу се у регистар у законском року, наглашавајући да рок неће бити продужен.

– На седници Националне комисије за рачуноводство, која је одржана 26. децембра 2022, разматрана је иницијатива Привредне коморе Србије за измену закона и продужење рока за упис у регистар пружалаца рачуноводствених услуга, и чланови поменуте комисије (у чијем раду учествују представници рачуноводствене струке) изјаснили су се да нема основа да се предметна иницијатива прихвати – објашњавају из Министарства финансија.

Ђерђ Пап, власник књиговодствене агенције из Новог Сада, која је успела да се региструју код АПР-а, каже да је закон донет пре три године и било је довољно времена да се положи испит, стекне лиценца и упише у регистар. Према његовим речима нема оправдања за оне који то нису урадили.

– Ниједна приватна фирма нема интерес да рачуновођа има лиценцу. То је интерес државе да створи услове да привреда ради са едукованим рачуновођама. Држава је требало да формира рачуноводствену комору, која би се бавила тим послом. Ту улогу је препустила Савезу рачуновођа и ревизора и Комори ревизора. Прва организација је удружење грађана. Комору ревизора је формирала држава са овлашћењима која су прописана законом, али је помало срамота да рачуновође полажу испит у Комори ревизора. Све релевантне струке имају коморе само рачуновође, којих има око 8.000 немају – наводи Пап.