Планетарни дијамант

Много радости нам је донела наша „краљица спортова” у 2022. години, а ако се узму у обзир и изузетни успеси великог броја још небрушених талената, вероватно је и најберићетнија у веома дугој историји. Она сеже још у 19. век, тачније у 1865, када је забележено да је поводом 50-годишњице Другог српског устанка у Београду одржана атлетска трка. Ипак, званично заживљава 1908, када је Гимнастичко друштво „Душан Силни” основало атлетску секцију, а потврђена је оснивањем Српског олимпијског комитета, две године касније.

Такмичили су се наши атлетичари скоро 100 година у репрезентативним селекцијама многих држава, са Југославијом као префиксом, а од 2006. поново са грбом немањићке Србије на грудима. Освојили су бројна одличја, а прво је донела легендарна Оливера Јевтић – европско сребро у маратону, 2006. у Гетеборгу. Седам година касније у Москви започела је ера најбоље свих времена. Прву светку медаљу на отвореном освојила је Ивана Шпановић, сада Вулета (32), а закључно са 2022, са највећих такмичења донела је чак 13 медаља свих боја, а химна „Боже правде” у њену част свирана је седам пута.

Највеће достигнуће у атлетици нису медаље и рекорди, већ  трајање и остајање у светском врху, а Ивана је у години коју испраћамо потврдила да је планетарни дијамант. И то један од најређих, попут оних правих, плаве боје и најскупљих. Успела је да покори и свет и Европу. У златни поход кренула је у марту из Београда, где је одбранила титулу светске првакиње у скоку удаљ у дворани, „летом” до 7,06 метара. Да се попне на постоље и на светској смотри на отвореном у Орегону, спречио ју је милиметарски преступ, али је до другог европског злата дошла две недеље касније у Минхену, „преписавши” београдски резултат. Успех је већи, ако се има у виду да је на домаћем терену победила олимпијску и светску првакињу Малаику Михамбо, а тачку на невероватну сезону ставила је почетком септембра, освајањем четвртог „дијаманта”, тријумфа у лиги најбољих светских атлетичара, у којој је чак 17 пута побеђивала у скоку у јаму са песком.

За девет година њене владавине, медаље су пратила и вредна знамења. На њеним грудима засијали су Орден Карађорђеве звезде трећег степена (Србија) и Орден Његоша првог реда (Република Српска), стигла су јој бројна признања у разноразним изборима најбољих спортиста и атлетичара. Тако је у 2022. трећи пут понела титулу најбоље спортисткиње у избору Олимпијског комитета Србије и пету – краљице атлетике на Балкану. На трофејном путу чак у 30 наврата померала је границу сениорских рекорда, а тренутно се зауставила на даљини од 7,24 метра у дворани и 7,10 на отвореном.

Многе препреке су је чекале и споплитале, али попут ретких била је у стању да устане, настави даље и поново побеђује. Ивана је показала и на том плану каква је шампионка. За њу су болне биле 2017, 2018, и 2019. година. На Светском првенству у Лондону јој је златни скок у шестој серији поништио стартни број 4.219, прикачен на леђима. При доскоку се откачио и оставио траг у песку. Годину дана касније на европској смотри у Берлину у финале је ушла са најбољим резултатом, али није учествовала због повреда тетиве. Исти стадион био је кобан по њу и годину дана касније – нова повреда због које је пропустила Светско првенство у Дохи, па је неспремна дочекала и Игре у Токију, где је намеравала да заврши каријеру златом. Међутим, ништа од тога је није сломило, напротив дало јој је надљудску снагу да се врати још јача и да дуже светли златним сјајем.

„Све док рачунам и ослањам се на себе – следићу своје снове... ” Ово је Ивана Вулета кроз сузе изговорила ове године после победе на Европском првенству  у Минхену, скинувши повелик терет са својих плећа. Али, тамо није био и завршетак њених снова. Догодине у Будимпешти је последња шанса да се попне на кров света на отвореном, а трофејни круг жели да затвори златом на Играма у Паризу 2024. године. Феникс, помоћу суза може излечити било какву рану... А, Ивана Вулета је наш феникс из песка...

Све Иванине медаље

На отвореном

Светско првенство

2013 – Москва (бронза), 6,98 м

2015 – Пекинг (бронза) 7,01 м

Олимпијске игре

2016 – Рио (бронза) 7,08 м

Европско првенство

2014 – Цирих (сребро), 6,81 м

2016 – Амстердам (злато), 6,94 м

2022 – Минхен (злато), 7,06 м

У дворани

Светско првенство

2014 – Сопот (бронза), 6,77 м

2016 – Портланд (сребро), 7,07 м

2018 – Бирмингем (злато) 6,96 м

2022 – Београд – (злато), 7,06 м

Европско првенство

2015 – Праг (злато) 6,98 м

2017 – Београд (злато) 7,24 м

2019 – Глазгов (злато) 6,99 м