Колико варница, толико парица

Ближи се Божић, а овог најрадоснијег хришћанског празника нема без Бадњег дана и бадњака. Некада се у шуму по бадњак ишло у освит зоре. На Бадње вече породица се окупи за посном трпезом, а бадњак заједно са сламом унесе у дом и запали... Последњих година у градовима се по Бадњак иде на пијацу, а шта се после чини?

Један од симбола Божића, најрадоснијег хришћанског празника, рођења Исуса Христа, је и бадњак, церово или храстово дрво по које се на Бадњи дан раном зором, пре изласка сунца иде у шуму. Затим се на Бадње вече домови посипају сламом и житом, а са првим сутоном се уноси бадњак, потом пали да догорева до поноћи. Грађани су обичај поједноставили, па тако у домове уносе купљене свежњеве  гранчица храста са сламом, жито и друге Божићне украсе. Све је више и возача који бадњаком заките свој ауто.

У свему има пуно симболике. Бадњак је од храста, а храст дуговечно, велико и моћно дрво. Традиција коришћења храстова, пре свега цера као бадњака, потиче још из паганских времена, када се храст славио као свето дрво. Доласком Хришћанства у нашим крајевима младо церово дрво са осушеним листовима се сече за Бадњи дан. У Србији расте десетак врста храстова, а међу њима је најпознатији цер (Quercus cerris L.), врста која се најчешће користи за бадњак. Поред цера познати су и сладун, лужњак, китњак  и медунац.

Здрав, бадњаче весељаче

Бадњак се уноси у кућу да би донео напредак и свако добро. Упућују му се поздрави и приносе жртве: „Здрав, бадњаче весељаче, ја теби пшенице и вина, а ти мени сваког берићета и мира.”

У градовима се мањи бадњак (лист храста) ставити за икону  да укућанима донесе благодет, берићет, срећу и напредак и тако оставити до Божића наредне године. Бадњак се може однети у порту цркве где се на Бадње вече пали након вечерње литургије, или 13. јануара, на почетку нове године по старом Јулијанскомк календару, на  Мали Божић. Неки га стављају и на родно дрво да би било доста рода.

Божић је породични празник, на бадње вече је важно да се породица окупи и вечера за посном трпезом, а према српском обичају, ту су риба, пребранац, колачи са медом, суве шљиве и друго воће, ораси. Трпеза се кади тамјаном, воштана свећа се пали и чита се молитва.

А све то треба на време припремити, заједно са сребрењаком или златником за чесницу али и поклонима који се купују углавно за децу, јер је обичај да се дарују за Божић. А наш Божић Бата је посебно окренут деци и њиховој радости. 

Положајник

Обичај је да бадњак гори и током Божића: први посетилац на Божић, положајник, удара по њему док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице:„Колико варница, толико среће. Колико варница толико парица. Колико варница толико у тору оваца. Колико варница толико прасади и јагањаца. А највише здравља и весеља, Амеин, Боже дај.”

Храстово дрво 

„Свечаним уношењем младог храстовог дрвета у кућу отпочиње код Срба светковање Божића. Храстово дрво најјаче је дрво које даје и најјачу топлоту. Јесте ли намазали бадњак медом? Јесте ли се радовали са својом децом његовој светлости и топлоти у роју варница? Дрво среће, дрво сласти, дрво здравља и снаге и младости, дрво живота и љубави”, записао је пре седам деценија свети владика Николај Велимировић.