Тужна слика српског спорта

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 22. август – Почасни члан Олимпијског комитета Србије (ОКС) и Међународног олимпијског комитета (МОК) Борислав Станковић је одушевљен 29. олимпијским играма у Пекингу, али и разочаран учинком српског спорта.

– Организација Олимпијских игара у Пекингу је фантастична. По мени, никада нисмо имали овако добру организацију, нити овакве стадионе. Поврх тога, овде влада једна посебна атмосфера, јер су Кинези толико љубазни да човеку просто буде непријатно. Толико се труде, толико су услужни. Амерички пливач Мајкл Фелпс је, без конкуренције, јунак Игара – рекао је Станковић коме су ово 13. олимпијске игре, а прве на којима је био су оне у Риму 1960, када је отишао као члан југословенске кошаркашке делегације.

Што се тиче учинка српског спорта, који су овде представљала 92 олимпијца (пливач Чавић освојио сребро, а тенисер Ђоковић бронзу), Станковић каже:

– Кад је у питању учинак наших спортиста, можемо да будемо веома разочарани. Можда је и ово права слика, да се види колико смо лоши и колико смо лоше организовани. Потребна нам је реорганизација и одређене одлуке државе – шта ће бити са спортом и шта се жели од спорта. Без помоћи државе тешко да можемо нешто више да урадимо.

Говорећи о кошаркашком турниру у Пекингу, на којем нема наших кошаркаша (редовно су учествовали од Рима 1960, изузимајући Барселону 1992. када су изостали због санкција), Станковић је истакао да је „мушка корашка на високом нивоу, али је женска очигледно у кризи”. Њега је веома охрабрила победа наших кошаркаша против Италије, у првом мечу квалификација за Европско првенство у Пољској 2009, и нада се да ће Игре у Лондону 2012. бити прилика за „повратак наше кошарке на олимпијску сцену”. Условно речено повратак, пошто он редовно истиче да не треба да се позивамо на успехе југословенске кошарке.

Познато је да је председник МОК последњих дана Олимпијских игара „најтраженија личност”, јер сви желе да чују да ли ће изговорити ону „чаробну” реченицу: „Ово су најбоље Игре свих времена”! Може се рећи да сви организаторе улажу огромне напоре управо да би последњег дана чули ову оцену. Примера ради, Хуан Антонио Самаран (председник МОК од 1980. до 2001.) одбио је то да каже у Атланти 1996, мада су Американци инсистирали на томе (руку на срце, да је то изговорио, била би то потпуна лаж), док је његов наследник Жак Рог нешто елегантније екскивирао Грке у Атини 2004.

Борислав Станковић, Самаранов дугогодишњи пријатељ, који му је и отворио врата МОК у Сеулу 1988, сматра да ће Рог рећи да је Пекинг најбољи свих времена:

– Од свих Олимпијских игара на којима сам био, сматрам да су оне у Седнеју 2000. биле најбоље организоване, мада су добри организатори били и Барселона 1992. и Атина 2004. У Сиднеју је било много добро, али ово у Пекингу је знатно веће. Може да се каже да је ова олимпијада још боља. На једном ручку који је пре пар дана Фиба организовала, Самаран је рекао Рогу да треба да размисли да ли да каже да је ово најбоља олимпијада свих времена или не. Рог је на претходним Играма то одбио да каже, али мислим да ће овог пута то рећи.

Александар Милетић