Опозиција без шансе за уједињење

Опозиција у Србији је подељена око готово свих битних питања, као што су увођење санкција Русији, однос према Косову и Метохији и Републици Српској и тешко је очекивати да би могла да се уједини. Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, чак, сматра да ће на следећим изборима, опозиција изаћи у више колона него на прошлогодишњим априлским изборима.

Поновну тему око обједињавања опозиције покренуо је председник Покрета слободних грађана и народни посланик Павле Грбовић који је рекао „да је уједињење опозиције једна од најодвратнијих тема, то се неће десити никада, јер шта је све опозиција данас у Србији”. Додаје, у случају евентуалних београдских избора, који се најављују у неким медијима, да „ако се ујединимо сви на једну листу, добијамо политички бућкуриш”.

„Не можемо да правимо коалицију са онима који желе да направе фасаду за исцртавање Ратка Младића у сваком кварту, који би правили проруске скупове, сваке недеље организовали литије за сваку тему” истиче Грбовић за Н1 алудирајући на покрет Двери, Заветнике и Нови ДСС који су парламентарне странке.

Додаје да су странке или покрети са којима би могли да сарађују ССП, Покрет за преокрет, синдикат Слога, Не давимо Београд, Заједно, „и са ДС када се определи са ким жели да сарађује”. Оцењује да им та сарадња не би могла да гарантује победу на изборима, „али може да донесе довољно места да постанемо политичка снага која ће имати утицај“.

„Кад је реч о Народној странци то је више питање за њих да се определе… То је странка која предлаже да се косовски проблем решава тако што ће се писати (руском председнику Владимиру) Путину и кинеском председнику Си Ђинпингу. Ја не видим да је то решење… Писати у овом тренутку Путину, који је одговоран за тешке злочине у Украјини, у најмању руку није политички талентовано, а сасвим сигурно није нешто што би требало да буде будућност грађана Србије“, сматра Грбовић.

Интеранационални секретар Народне странке Александар Љубомировић каже за Политику да је Павле Грбовић очигледно послат на телевизију са инструкцијом да провоцира оне који су, за разлику од њега и његовог шефа Драгана Ђиласа, и након избора наставили да буду опозиција.

„Овај пут му је припао и крајње дегутантан задатак да брани Александра Вучића, односно његово изврдавање јавно прихваћене обавезе да упути писма председницима Русије и Кине у којима би од њих у име Србије затражио да заузму званичан став да се противе чланству тзв. ‘Косова’ у УН. Расправљати о политичким ставовима Павла Грбовића или Ненада Чанка, поготово када су у питању ствари које се тичу националних интереса, је беспредметно. Нажалост, није Грбовић ни једини ни најрелевантнији политичар у Србији који се залаже за одустајање од територијалне целовитости, или који јуче није честитао Дан Републике Српске нашем народу који живи западно од Дрине”, каже Љубомировић. Оно што је занимљиво у његовом јучерашњем наступу, додаје, јесте стратегија његових надређених да поделе и заваде оне који нису изневерили наде и очекивања грађана који су им поклонили поверење на изборима.

„То завређује дубок презир, као и већина ствари које је изрекао”, додаје Александар Љубомировић.

Одговарајући на нападе из проевропског блока, лидер Двери и народни посланик Бошко Обрадовић за сајт „Политике” каже да није реалан заједнички наступ комплетне опозиције и наводи да они ни под каквим условима не могу ићи заједно са онима који су за увођење санкција Русији, улазак у НАТО, признање лажне државе Косово или геноцида у Сребреници, организацију геј парада и укидање верске наставе...

„Оно што је реално јесте да се обједине све снаге бившег режима у једну прозападну колону жуто-левих, и да на другом полу политичке сцене дође до још већег ширења Патриотског блока и сарадње свих суверенистичких и родољубивих политичких опција, којима поред Српског покрета Двери сматрам Српску странку Заветници, Српску коалицију НАДА, Народну странку и многе друге политичке странке и удружења патриотског усмерења”, каже Бошко Обрадовић.

А уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже да готово сигурно на превременим београдским изборима неће наступити заједно.

„Опозиција на следеће изборе, готово сам сигуран, неће изаћи у истој формацији као на овим. Биће различитих и раздруживања и удруживања”, оцењује Вукадиновић и додаје како је чак могуће да опозиционих колона буде више него на трећеаприлским изборима и да „техничко уједињавање не очекује, осим можда на папиру и речима”.