Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОКУМЕНТАРНИ ИЗБОР

Ртањ – мистична планина

У циклусу „Траг” (РТС 2, 15.25) биће приказана занимљива прича о Ртњу, једној од најлепших и најзанимљивијих планини у нашој земљи
Ртањ – мистична планина
Ртањ (Pixabay)

Популарни циклус „Траг” РТС-а гледаоце данас води на Ртањ. У исконској долини ове планине сместио се и Криви Вир. Мештани овог села, у бројним културно-уметничким друштвима, брижљиво чувају културу и традицију овог дела наше земље. Особеност кривовирског фолклора је и играње кола у леву страну.

Једна од најлепших манифестација која се одржава у овом месту су „Дани божура” посвећена цвету који сваког маја својом лепотом краси падине овог дела Србије.

У селу Криви Вир, где је и извориште Црног Тимока, уздиже се и огромна стена ка којој воде стазе младалачких доживљаја, али и трагичних љубавних прича.

Екипа „Трага” посетила је и породицу Радосављевић из села Мали Извор, која од заборава чува старе обичаје у вези са пролећем и празницима, посебно у дане око Ђурђевдана. На двадесетак километара од Бољевца налази се село Подгорац у којем живе Власи. Они чувају културу и традицију Влаха овог краја.

– Филип Пањујеловић, који проучава културу и традицију Влаха, годинама је прикупљао грађу на терену и то је објавио у књизи „Традиционална култура Влаха Црноречја”. Дружећи се са Пањујеловићем сазнали смо многе приче и легенде – каже Вера Јанковић Раичевић, аутор емисије. – Док ће чланови КУД-а „Подгорац” приказати један од најстаријих обичајних обреда овог краја намењеног покојницима и објаснити зашто се и која народна кола играју том приликом.

Недалеко одатле, у брдима села Мали Извор, екипа РТС-а обишла је и мештане и њихове госте који су после четири деценије оживели обичај окупљања око старог дрвета записа, на начин како су то вековима радили њихови преци.

Посетили су и један од туристичких драгуља овог краја – Боговинску пећину, где живе бројне заштићене животиње попут слепих мишева и псеудошкорпија.

Због своје лепоте, нетакнуте природе и ретких биљних врста, планина Ртањ је од педесетих година прошлог века под заштитом Завода за заштиту природе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.