Инфлација успорава, али јој је крај још далеко

Инфлација показује знаке успоравања и у децембру у земљама Европске уније први пут су потрошачке цене биле ниже него месец дана раније. То су прве процене тамошње статистике саопштене пре неколико дана. Очекивања су да ће се пад цена наставити и наредних месеци. Годишња инфлација у еврозони у децембру прошле године пала је на 9,2 одсто у односу на новембар када је износила 10,1 проценат. У Немачкој, на пример, потрошачке цене у децембру биле су за 8,6 одсто веће него у истом месецу годину раније. Новембарска стопа инфлације у тој земљи је са 10 процената и даље била двоцифрена – у октобру је била на рекордних 10,4 одсто. Децембарском успоравању допринела је и једнократна хитна помоћ којом је држава растеретила потрошаче гаса и даљинског грејања.

Иако инфлација успорава крај јој је још далеко. Због тога централне банке главних економија најављују да ће наставити да подижу своје базне камате као сигнал да се борба са инфлацијом наставља и да се због тога пооштравају монетарни услови. Еурибор „управљачка” камата еврозоне, како је стручњаци зову, сада је на нивоу од 2,5 одсто, а према најавама до краја првог квартала ове године требало би да износи 2,75 процената. Што се тиче САД, односно базне камате тамошњих Федералних резерви тржишна очекивања су да ће она доћи до пет одсто. Последично најављује се даљи раст камата, али ипак нешто блажи.

Србија још није достигла врхунац инфлације, али се не очекује да пређе 16 одсто. У четвртак ће бити објављени статистички подаци о расту цена на мало за децембар. Очекивања креатора монетарне политике, према којима је скројен и буџет за ову годину, су да ће просечна инфлација бити 11 процената.

Народна банка Србије (НБС) иначе тромесечно објављује пројекције инфлације, а последњи пут је то учинила у новембру.

„Оно што можемо да кажемо јесте то да се инфлација у периоду од објављивања новембарског извештаја до данас углавном креће у складу с тадашњом пројекцијом, при чему је крајем 2022. била и нешто нижа него што смо предвидели у новембру. То указује да постоји одређена вероватноћа да наредна фебруарска пројекција буде и незнатно нижа, али то не можемо са сигурношћу да тврдимо у овом тренутку због тога што су и даље присутни знатни ризици из међународног окружења и да је потребно да детаљно сагледамо очекивано кретање свих фактора инфлације и из међународног и домаћег окружења. Што се кључних фактора инфлације тиче, као и претходне године, њена динамика ће у 2023. највише бити опредељена кретањем цена енергената и хране под утицајем сукоба у Украјини, ефектима затезања монетарне политике централних банака и брзином глобалног привредног раста. Иако су ризици из међународног окружења и даље изражени и иако су могућа одступања од пројекције у оба смера, и даље очекујемо да инфлација након првог тромесечја 2023. почне да успорава – прво постепено, а онда и знатније у другој половини 2023. и да се настави њено смањивање и током 2024. године, када и предвиђамо да се врати у границе циља од три, плус, минус 1,5 одсто”, наводе из НБС-а.

Колико год да је успоравање инфлације добра вест јер указује да неће бити никаквог драматичног раста камата што погодује садашњим и будућим дужницима, постоје назнаке да се са растом камата на штедњу завршило. И да ће 3,5 одсто на период орочења од три године бити „плафон”. Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је наше тржиште банкоцентрично што значи да становништво 95 одсто вишка новца држи у банкама. Све остало – пензиони, инвестициони фондови, осигурања, корпоративне обвезнице, учествује са само пет одсто у вишку новца што показује да нема инвестиционих алтернатива. Банке немају конкуренцију у држању новца па ни мотив да подигну камате на чување средстава.