Одређен број запослених у „Електропривреди Србије” (ЕПС) тражи повећање плата, које су у просеку 97.000 динара, иако ЕПС „крвари”, како то кажу из Фискалног савета. Уосталом у првих девет месеци 2022. ово предузеће пословало је са губитком од 676,6 милиона евра, а претпоставља се да ће минус нарасти на око 850 милиона када се подвуче црта за прошлу годину. Сваки просечно информисан грађанин зна да је држава 2022. потрошила око 1,3 милијарде евра за покривање губитака ЕПС-а и „Србијагаса” и да је планирано да ове године на њих буде потрошено 1,2 милијарде евра, с тим што тај трошак може да буде мањи јер је пала цена електричне енергије.

Срђан Алимпијевић, председник једног од синдиката радника „Електропривреде Србије”, изјавио је да је просечна нето плата у ЕПС-у око 97.000 динара, а да је радни сат због измене коефицијената са 222, пао на 216 динара. Од премијерке Ане Брнабић затражен је разговор око повећања плата и смене вршиоца дужности директора те компаније Мирослава Томашевића до 13. јануара, а у случају да буду одбијени одржаће протест упозорења пред дирекцијом те компаније, истог дана. Он је за Бету рекао да радницима ЕПС-а две године нису повећаване зараде, упркос инфлацији.

Бивши председник некада репрезентативног Синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђевић са друге стране сматра да је катастрофа да неко тражи смену Мирослава Томашевића који је избавио ту фирму из проблема у децембру 2021, после колапса у производњи због недостатка квалитетног угља и употребе блатњавог. „Томашевић часно и поштено ради и извео је ЕПС из хаоса. Мислим да се претња сменом Томашевића подржава из Владе Србије како би се довели норвешки стручњаци. Бесмислено је да неко покреће смену директора у јануару када се најављују хладнији дани”, казао је Ђорђевић.

Милорад Филиповић, професор на Економском факултету, навео је да је мало чудна подела међу синдикатима – једни су за, други против, а они од којих они највише зависе то су рудари у „Колубари” који не могу да се начуде захтевима синдиката.

– Захтев за повећање плата није оправдан, јер се ултимативно тражи пријем код премијерке и прети штрајком усред грејне сезоне. Мало је чудна ситуације и делује да је исфорсирана. Нисам упознат који су мотиви синдиката. Ако они нису обухваћени повећањем плата од 12,5 одсто у јавном сектору, онда би можда требало размишљати да се код њих увећају зараде, поготово радницима на коповима. Губитак, који бивши председник синдиката процењује на милијарду и више евра не даје никакво оправдање за повећање њиховог стандарда. Просек плате у овом презуће је већ доста већи од просека у јавном сектору и у јавним фирмама тако да се поставља питање оправданости. Али ако се у целом јавном сектору подигну плате они траже да знају зашто су прескочени, ако то заиста јесу – рекао је Филиповић. Додао је да би увећање њихових зарада скоро повећало поскупљење струје.

Цена електричне енергије је за домаћинства у септембру 2022. подигнута за 11 одсто, у јануару ове године за осам, а у мају ће поскупети 11 процената.

Михаило Гајић, програмски директор економске истраживачке јединице „Либек”, сматра да је посао синдиката да брани интерес радника и тражи повећање зарада. Радници ЕПС-а према Гајићевом мишљењу нису обухваћени повећањем плата од 12,5 одсто у јавном сектору и онда сада питају где су ту они.

– Такође, треба узети у обзир висок ниво инфлације који обезвређује њихове зараде, тако да они имају разлога да траже повећање. Међутим, ЕПС није предузеће које има финансијске могућности због лошег пословања претходних година и ниске продајне цене струје, а мора да увози недостајућу као разлику између производње и потрошње. Не може фирма која је губиташ тек тако да повећа плате запосленима. ЕПС сада прима субвенције из буџета, директно за набавку енергената током грејне сезоне и индиректно држава за кредите тог предузећа даје гаранције да ће их вратити ако ЕПС не буде могао. ЕПС ће ову као и претходну годину да заврши у минусу, тако да нема одакле да се обезбеди повећање расхода за запослене – објаснио је Гајић.

Представници Фискалног савета сматрају да уколико би ЕПС и „Електродистрибуција” (ЕДС) повећали зараде за око 10 одсто то би значило да поскупљење струје од 15 до 20 процената за домаћинства и привреду не би било довољно да покрије садашње губитке, па би оно требало да износи више од 20 одсто. Оваква жртва грађана и привреде, да би се подигле ионако превелике плате у ЕПС-у, није оправдана и била би узалудна, навели су из ФС-а.

– Контрола плата и броја запослених је главна расходна мера за оздрављење ЕПС-а. Просечна зарада у ЕПС-у и даље је предимензионирана, првенствено услед превеликих плата запослених са нижим квалификацијама. У 2020. просечна нето зарада, према подацима из предузећа, износила је 103.130 динара. Кад се детаљније посматра структура плата у ЕПС-у види се да проблем првенствено потиче од превисоких плата запослених на нижим позицијама – оценили су представници Фискалног савета.

Просечна плата у „Електродистрибуцији” 95.748 динара

Колике су плате за свако радно место у ЕПС-у није јавно доступно, али се зна да је просечна нето зарада неквалификованог радника у „Електродистрибуцији Србије”, у априлу прошле године била 56.614 динара. Полуквалификовани радник је у просеку зарађивао 60.463 динара. Плата квалификованих радника била је 86.680, тако да су више зарађивали од факултетски образованих наставника и професора у школама, чија је зарада за 20 година стажа са старешинством износила 74.364 динара. Просечна нето плата у „Електродистрибуцији Србије” била је 95.748 динара.

Радник са средњом стручном спремом зарађивао је 89.763 динара, а високовалификовани радник 102.075. Виша стручна спрема се у просеку плаћа 94.814 динара, а висока 120.814. Директори у овом предузећу имали су нето зараду, без минулог рада 196.091 динар, а у зависности од стажа пословодство је примало од 211.624 до 232.011 динара.

Иначе је просечна нето зарада за октобар 2022. године износила 75.353 динара.