Данас је Мали Божић – који се обичаји везују за овај празник

Првог јануара по старом календару, а 14. по новом, празнује се Мали Божић и Српска Нова година. 

На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и делом Светог Василија.

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.

Крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година, пише РТС.

Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се „пчелом цркве Христове”, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као Српска Нова година.

Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.

У сеоским срединама су се понављали одређени Божићни обичаји, мада, у поређењу са литературом везаном за старије периоде, у знатно редукованом обиму. 

Чувао се угарак из бадњака, од Божића до Малог Божића, да би се обезбедила плодност и берићетност у заједници.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте.

Најупечатљивији део прославе је мешење колача – василица. У већини породица се прави слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.

У неким породицама је припремано више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мешена је од меког бесквасног теста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је пре печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Сечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтео да се послужи, без неких посебних правила.

Има места у Србији у којима се месе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе имаће среће наредних 12 месеци. 

На Мали Божић ујутро обичај је био у неким селима да домаћица узме снег и, утрчавши у собу, баци га на децу вичући: „Бежи врућа, гоните студена!”.

Верује се да се тиме штите деца од температуре или грознице. После овога деца би скидала са себе одела и пребацивала их преко грана шљива или јабука, како би се „очистила од ваши”.

На овај дан долази и полазник или положајник, а у неким селима домаћица му једном пређом веже теме и доњу вилицу, а другим чело и затиљак, да звери не би напале стоку.

У неким крајевима пажљиво се гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снег или буде облачно, чека нас родна година. Суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.

Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни – пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће се удати.