Тоне отпада плутају Потпећким језером

ПРИБОЈ – Ових дана на реци Лим и Потпећком језеру, након јачих падавина, поново се појавила нова количина плутајућег отпада.

На речној прегради, која се протеже преко овог језера, око три километра узводно од хидроелектране „Потпећ”, а коју је поставило Министарство заштите животне средине, само два месеца након завршетка претходног чишћења, поново плута на тоне отпада.

Као и тада, и овога пута језеро чисте „Електропривреда Србије”, „Србијаводе” и општина Прибој.

„Тренутно имамо ангажоване велике каде које траспортују смеће са привремене депоније до Ужица. Сутра нам стиже додатна механизација и мислим да ћемо у наредних 15 до 20 дана у зависности од временских услова очистити Потпећко језеро”, рекао је Предраг Шапоњић, директор „Лимске” хидроелектране.

Извориште реке Лим је Плавско језеро у Црној Гори, па је проблем накупљања отпада на Потпећком језеру међународног карактера.

„Сматрамо да највећи део смећа долази из Црне Горе. Урадили смо 2015. године студију о плутајућем отпаду и установили да Лим протиче кроз пет општина у Црној Гори и три општине у Србији. На обалама Лима живи око 180.000 становника. Те општине на годишњем нивоу прикупе око 45.000 тона отпада и ако само мали део тог отпада заврши у Лиму имамо еколошку катастрофу”, казао је Шапоњић, а пренео Танјуг.

Постављењем речне преграде спречен је продор смећа до хидроелектране „Потпећ”, што би могло изазвати и хаварије на систему за производњу струје.

Део отпада заврши на дну језера, док на самој површини, како кажу они који учествују у његовом уклањању, „нема чега нема”.

„Чини ми се да је лакше набројати чега нема. Од кућних апарата, фрижидера, замрзивача, шпорета, преко угинулих животиња, што домаћих, што дивљих, разних метала, дрвне масе и понајвише пет амбалаже, просто свих врста амбалажног отпада”, рекао је Синиша Лаковић из прибојске еколошке организације „Јастреб”. За решавање проблема проблема накупљања отпада на Потпећком језеру, али и на самој реци Лим, неминовно је потребна сарадња не само јавних установа, еколошких удружења и појединаца вољних да уклањају туђу срамоту, већ двеју држава, Србије и Црне Горе, кажу надлежни.