Болт као нико никад пре

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 23. августа – Само осам пута до сада на 26 летњих олимпијских игара (три пута игре нису одржане због ратова, али се броје) забележене су двоструке победе у спринту (100 и 200 м), али нико од претходника Јусијана Болта није у обе трке поставио нове светске рекорде. Када се томе дода и трећи светски рекорд у штафетном трчању достигнуће репрезентативца Јамајке постаје нешто што ће бити тешко надмашити. Чак и немогуће.

Упркос томе Јусијан Болт, његова невероватна брзина, три златне медаље у спринту са три још невероватнија светска рекорда, али и његово понашање, посебно слављенички реге-ритуал, „испаљивање муња” и неформалне неформалне изјаве, као и понашање у финишу најбрже трке на 100 метара у историји, изазивају и даље бујице реаговања чланова олимпијског покрета. Спортски домет високог Јамајчана, који је 22. рођендан прославио пре два дана, између тријумфа на 200 метара и у штафети 4 х 100 метара, није више споран ни за кога, али о његовом понашању и даље се дају изјаве, пишу коментари.

Да ли Јусијан Болт у последњих десетак метара трке на 100 м својим гестовима и начином трчања прекорачио границе фер-плеја и потцењивао противнике, или се само радовао што трчи у сусрет великој победи?

Председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог, помало неочекивано за њега, али и његовог претходника Хуана Антонија Самарана, дао је сасвим експлицитну изјаву о Болтовом понашању у трци на 100 метара у којој је светски рекорд спустио на 9,69 секунди:

– То није начин понашања који очекујемо од шампиона. Немам замерки на његову представу после трке, али мислим да он мора да покаже више поштовања према својим противницима, да се рукује са њима или да их потапше по рамену...

Први је у одбрану Јусијана Болта устао Асафа Пауел, такорећи до јуче краљ светског спринта, иако му је његов друг из репрезентације и штафете преотео титулу најбржег човека света:

– Јусијан прославља победу на свој начин. Американци су то радили годинама на сличан или другачији начин и то никоме није сметало. Не знам зашто су се неки људи окомили на њега због тога.

Заиста, бивши светски рекордер на 100 метара је у праву а многи велики шампиони кроз историју олимпијских игара понадали су се далеко изван оквира устаљених правила фер-плеја. Није ли Касијус Клеј, доцније Мохамед Али, још у Риму 1960. када је освојио титулу олимпијског шампиона сваким својим гестом, кретњом показивао да му ривали нису дорасли, да је највећи. На томе му нико није замерио. Спортско мајсторство, рекло би се, дозвољава и одређену дозу ексцентричности, а једина права замерка Јусијану Болту могла би да буде то што није у трци на 100 метара до краја трчао пуном снагом и што није показао колико брзо заиста може да направи тих 38 победничких корака.

– Ја сам шоумен. Излазим на стазу да им пружим представу и људи уживају само ако им пружим оно што очекују. Мислим да је овде нисам разочарао. То је мој посао. Не желим да се мењам. Само желим да будем ја – то је део моје личности – не одступа троструки олимпијски шампион и власник три светска рекорда у спринту.

Уз то, после сваке трке и победе говори више о свему другом него о својој брзини, а неупућени би на основу његових изјава могли да закључе да главне заслуге за његове рекорде има пластична стаза на „Птичијем гнезду”.

– Стаза у Пекингу је првокласна, брза. И у будућности долазићу да трчим на њој – поновио је Болт и после финалне трке штафета 4 х 100 метара у којој су он Неста Картер, Мајкл Фрејтер и Асафа Пауел са 37,10 секунди за 30 стотинки надмашили светски рекорд који су заједно држале америчке штафете из 1992. и 1993.

– Ово је тимско остварење. Ми смо добри пријатељи и свуда идемо заједно, као тим. Нисам имао ни мало сумњи да нећемо успети да тријумфујемо са светским рекордом, а Јамајка је постигла велики успех на Олимпијским играма. Практично ми смо обележили атлетска такмичења у Пекингу – са поносом је говорио Усијан Болт на сусрету са новинарима.

На питање са каквим ће осећањима напустити Пекинг и 29. летње олимпијске игре Болт је одговорио:

– Заиста нешто такво не може да се објасни речима, али осећање када видите своје име уз нови светски рекорд је лепо. Све сам учинио на најбољи начин и сада ћу се окренути новој сезони. Пекинг ће ми остати у лепом сећању, а видећемо да ли Лондон може да буде бољи...

Свакако и његови другови из штафете Јамајке очекују да ће Лондон 2012. и 30. игре модерног доба бити успешније и за њих, а посебно Асафа Пауел, који због повреде није успео да Игре дочека у најбољој могућој форми.

Тријумф у штафети уз светски рекорд дошао му је као мелем на рану, јер је остао без индивидуалне медаље:

– Да будем искрен према вама, ми смо на тренинзима трчали испод границе од 40 секунди и ја сам био уверен да можемо да оборимо светски рекорд. Једина опасност била је предаја палице између Мајкла (Фрејтер) и Болта. То је могло да буде теже и спорије, али и то бисмо могли да надокнадимо.

Уочи финалне трке спекулисало се какве ће бити измене у штафети Јамајке. Било је мишљења да Пауел треба да трчи у првој, а Болт у последњој, међутим Јамајчани су кренули са Нестом на првој Фрејтером на другој, Болтом на трећој, а то значи да је трчао у кривини (иако нема добру технику, као што је изјавио Мајкл Џонсон), док је Пауелу остало да палицу донесе до циља.

– Много пута на тренинзима мењали смо се и пробали све измене. Болт је заиста хтео да трчи прву измену, да први стартује, али тренер је одлучио да он трчи у трећој измени и то је заиста добро функционисало – рекао је Мајкл Фрејтер, а то много говори и о самом Усијану Болту и односима у јамајчанском тиму.

По некој уобичајеној хијерархији, најбржи члан штафете трчи последњу измену, а светски рекордер има на то још више права јер се последња измена и циљ, поготово када падне светски рекорд, највише „сликају”. Болт на то није ни помислио...

Живко Баљкас