Банатско село које су основали Американци

Банатско Карађорђево – Село спада међу најмлађа у Србији. Основано је после Првог светског рата, а подигли су га солунски добровољци на лединама које им је поклонио регент Александар Карађорђевић, као што им је обећао када их је позивао да се придруже српској војсци на ратишту. Зато је и названо – карађорђево. Махом су то били Срби који су из сиромашних делова тадашње Аустроугарске отишли преко океана у печалбу, а тамо их је затекао рат. Вратили су се у родни крај, а онда заједно с породицама дошли у Банат. Традиционална „Карађорђевачка прела” одржавају се у знаку обележавања једног века од досељења у ове крајеве.

Припреме за подизање насеља на некадашњем имању грофа Чеконића почеле су двадесетих година прошлог века, а важну улогу су имали двојица француских официра архитеката који су се са нашом војском дружили и на Солунском фронту. Они су на молбу Александра Карађорђевића пројектовали план села које до данас спада међу најуређеније у Србији. Док у властитој режији нису изградили куће, колонисти су са породицама били смештени по шталама и сличним објектима заосталим на околним имањима и такозваним мајурима. Прва кућа је изграђена пре 1923. године – тачно пре једног столећа.

На почетку су насељеници и негодовали јер су сматрали да су смештени на пуста и национална подручја на рубу нове велике државе Југославије, где би служили као мртва стража. Ипак, они су се максимално трудили да у новој колонији подижу станишта и да уреде међусобне односе. У међувремену су новопридошли добијали помоћ државе за набавку грађе, пољопривредне механизације, стоке…

Карађорђево се развијало на основу виолетног карактера досељеника који су се челичили у авантурама доживљаваним најпре у одласку у печалбу, а онда и у доласку на фронт са удаљеног континента и у немилосрдном ратовању у пробоју чувеног фронта. Село је брзо напредовало и истицало се у напредним идејама у ратарству и сточарству и свему оном што је нудило ово поднебље. Тако су Карађорђевчани развили производњу семена детелине, по чему су били познати и ван граница наше земље, али и по узгоју расних говеда и коња.

Америчке дипломате често свраћају у село за које тврде да су га основали Американци, полазећи од тога да су градитељи насеља у то време имали њихово држављанство. Ако се тако може рећи, најснажнија земља на свету је овде оставила и својеврстан траг јер се у овдашњој сушиони воћа оно суши модерном америчком технологијом. Долазак неких дугих америчких инвестиција и технологија још увек се ишчекује.

До прошле године, када је умро, у селу је живео и радио Љубомир Кокотовић, академски сликар и графичар, који се школовао и радио и иностранству, где је излагао с Пикасом, Далијем, Мироом. Вратио се напрасно и блештави Запад заменио Банатом. Ђаке је подучавао сликању. Личани му тај потез нису баш ценили и због њега су се увек ишчуђавали. Није се баш доказао ни када је написао књигу „Гуд бај Бродвеј, ело Вранс”, а она је баш сјајна прича о њиховом динарском менталитету коме је и сам припадао и због кога се међу њих и вратио. Банатско Карађорђево, према најновијем попису, има 1.736 становника, а након Другог светског рата било их је преко пет хиљада.