Година преживљавања за српску привреду

Поред процена да ће у првом кварталу 2023. инфлација успорити, истраживања показују да су европски произвођачи на крајње купце до сада прелили 34 одсто укупних повећаних цена набавке, а да ће у првом кварталу 2023. преливање на купце достићи 50 процената. То ће додатно подићи цене крајњих производа. Али и профитне марже компанија биће мање, јер није могуће бесконачно поскупљивати производе када пада потражња. Многе фирме пословаће без профита да би очувале производњу, а неке ће новац планиран за инвестиције преусмерити у оперативни део пословања да би опстале. Овако ће ове године радити привреда у Европи и у Србији.

Бојан Станић, заменик директора Сектора за стратешке анализе ПКС, каже да ће компаније у Србији очувати пословање у 2023. уколико не буде дубље кризе у Европској унији. Наших 75 одсто фирми није имало проблем са ликвидношћу прошле године и већина њих очекује да ће тако наставити и ове године.

– Без обзира на то што су ликвидне и што су смањиле профите, већина компанија је пребацила део трошкова на крајњег потрошача. У Србији је 80 одсто фирми повећало цене финалних производа и услуга – наводи Станић.

Наш саговорник указује на знатно брже успоравање европске привреде и пад међународне тражње за нашим производима. На домаћем терену компаније се суочавају са губитком куповне моћи становништва, што отвара питање како ће моћи да реализују своје пословне планове и колико ће подбацити у односу на претходне године.

Према његовој оцени инфлаторни притисци ће се осећати током целе године и то значи да ће цене производа расти. Инфлација ће почети да пада и очекује се да ће бити осам одсто, али док год је изнад тог оквира Народне банке Србије од три одсто, плус, минус један и по процентни поен, то значи да ћемо и даље имати наставак губитка куповне моћи становништва. Али да ли ће се инфлација појавити у другој половини године.

Станић указује да нашу привреду угрожава негативан демографски тренд односно недостатак радне снаге и ако приватни сектор не буде пратио раст инфлације кроз раст плата, људи ће одлазити у иностранство. Тиме губе стручњаке и потенцијал за опоравак који ће уследити.

– Запосленост је у 2022. очувана, стопа незапослености је смањена на девет процената. Наши привредници знају да морају да чувају раднике, али је чињеница да немају толико простора да повећавају зараде, осим у делатностима које су скочиле, попут ИТ сектора. Запослени у индустријској производњи која има скроман раст од 1,7 одсто тешко да могу да очекују већи пораст плата. Али то ће се десити науштрб инвестиција – објашњава Станић. Додаје да је све мање простора за снижавање пореских оптерећења зато што је буџет под великим притиском, а са друге стране расту трошкови задуживања.

Било би, каже, идеално да се задржи позитивна стопа раста, али привреда се помирили да је 2023. изгубљена што се тиче раста и развоја. Битно је да се не деси губитак потенцијала и да се не уђе у проблем у дужем року.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ-а, сматра да ће компаније које имају јаку позицију на тржишту и нееластичну тражњу за производима имати профит. Предузећа која трпе велику конкуренцију из иностранства, па и од домаћих произвођача, мораће да се помире са тим да ће радити без профита, или чак у минусу док не прођу ова тешка времена.

– Ситуација са енергентима је стабилизована, захваљујући политикама држава, укључујући и нашу. Дугорочно очекујем стабилизацију цене струје, што је један од важних фактора за све економске политике у земљама. Што се тиче инфлације имамо наговештаје да се у Америци полако успорава и да ће се стабилизовати, а потом и у Европи. Нисам оптимиста да ће то и код нас да се деси – напомиње Спасојевић.

Огроман је проблем што привреда неће моћи да прати повећане трошкове пословања уколико не подигне цене својих производа. Невоља је што наши производи немају ту снагу брендова. Нисмо довољно улагали да ојачамо снагу бренда да потрошачи не могу без њега да живе. У том случају могли би да подигну цену.

– Постоји опасност да изгубимо раднике. Немци хоће да приме пет до шест милиона радника у наредних три до четири године. Чак ће моћи да се настане у Немачкој, па да после траже посао. То ће бити велики удар на Балкан – каже Спасојевић.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, сматра да ће цене морати да расту, можда мало спорије, зато што све сировине које улазе у производњу и транспорт, нажалост и даље расту.

– У децембру смо анкетирали компаније из металске, машинске, електро, транспортне и ИТ индустрије и закључили да су сировине поскупеле 39 одсто, а оптерећење пословања је скочило 29,5 процената у протеклој години. Ако знамо да је инфлација 15 одсто, то значи да ће фирме све те трошкове морати да нивелишу кроз цене. Сигурно нас очекује још један талас поскупљења од 10 до 15 процената. То је непопуларно јер сви менаџери се жале да им је продаја опала у прошлој години. Избегавају да подигну цене, али они немају где – објашњава Рајић. Напомиње да су банке повећале провизије 100 одсто, а Београд увео таксу за коришћење тротоара што све поскупљује пословање.

Наглашава да ће послодавци имати трошак прилагођавања зарада јер је повећана минимална цена рада. Код нас плате више нису ниске, возач камиона у Хрватској зарађује 1.100 евра, код нас хиљаду. Радник на машинама за обраду метала овде кошта 1.000 евра, колико и у Хрватској.

– Привреда је забринута каква ће позиција наше земље бити јер смо имали случај у шест компанија да су изгубиле уговоре вредне 40 милиона евра за ову годину. Разлог томе је имиџ Србије у последњих годину дана као проруске земље и њихови партнери из ЕУ нису продужили уговоре већ су се одлучиле за бугарске и румунске фирме. Додуше, имали смо и компаније које су закључиле нове уговоре са европским партнерима јер су као подизвођачи у вези са њима – каже Рајић.

Маријана Авакумовић