Тениске игре се селе у Њујорк

Олимпијске игре су завршене – „рат” тениских професионалаца се наставља. Данас, у 17 часова по нашем времену, у Њујорку почиње 128. међународно првенство САД, последњи од четири турнира за „грен-слем” у сезони. Питање које се намеће по себи јесте да ли је олимпијски турнир јачи него икада пореметио ритам тенисерима и тенисеркама који и на „Флашинг Медоузу” имају највеће претензије. Јер, нико од њих није пошао у Пекинг да би само учествовао, иако се, мало-мало, па пожале да је календар такмичења пренатрпан.

Хоће ли, у том погледу, од ситуације која се погоди једном у четири године можда да ућари Американац Енди Родик, који је одбио да иде на Игре како би се што боље припремио за искушења пред домаћом публиком. Својевремено најбољи играч на свету се свесно одрекао могуће олимпијске славе јер се његова намера да се врати на трон њујоршког „грен-слема” (победник 2003) подудара с посртањем Швајцарца Рожеа Федерера.

Доскорашњи први „рекет” ове сезоне је изгубио већ 12 пута. Побеђивали су га и они који никада нису, а тако је и Родик успео да прекине црну серију од 11 пораза против супарника коме је био стална муштерија. Федерер му је распршио снове и прошле године (финале) и претпрошле (четвртфинале), али му је наду подгрејао успех у једином дуелу ове сезоне, иако је то било још у марту, у четвртфиналу на мастерс турниру у Мајамију (2:1 у сетовима).

Швајцарски ас у Њујорку има још једну прилику да спаси сезону. Четвороструки је узастопни победник, али су на „Флашинг Медоузу” последње зидине његовог крхког краљевства. Ово је први турнир за „грен-слем” од „Ролан Гароса” 2004. на којем не игра као првопласирани на светској ранг-листи. После 237 недеља непрекидног столовања, од 18. августа тениски краљ је Шпанац Рафаел Надал, рекордер са 160 недеља непрестано на другом месту.

– Биће занимљиво видети како ће Надал да се носи с тим теретом, а ја се надам да ће ми домаћа публика помоћи да одбраним титулу – рекао је Федерер.

Ето шта се све издешавало између два њујоршка турнира. Присетимо се прошлогодишњих надметања. На мегдан Федереру у финалу изашао је Новак Ђоковић. Изгубио је са 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4, прокоцкавши седам сет-лопти у прва два сета, али је тај његов пораз био предворје потоњих тријумфа, између осталог и на Међународном првенству Аустралије ове године, преко Федерера у полуфиналу, али и прво значајније поткопавање његовог чврстог престола. У тим данима о Ђоковићу, који је остао трећепласирани, али све ближи водећем двојцу, с правом се говорило као о Федереровом наследнику на трону, док је Надал већ био у родном Манакору (испао у осмини финала).

У међувремену је шпански ас толико напредовао, а Федерер почео да посустаје, да се после величанственог преврата на вимблдонском престолу за Надала отварају врата „грен-слема” – тријумфа на сва четири највећа турнира. На том путу најозбиљнија препрека биће му Ђоковић, а то су показала оба њихова последња окршаја. Наш тенисер га је савладао у полуфиналу на мастерсу у Синсинатију уочи Игара (7:5, 6:1), прекинувши тако Надалову серију од 32 победе (највише ове сезоне), а потом му је у Пекингу измакао финале (6:4, 1:6, 6:4). Бронза ипак није, а и на осталим мечевима на олимпијском турниру се видело да Ђоковић на тврдој подлози, својој омиљеној, игра у високом ритму и да му је недеља до Међународног првенства САД довољна за глазуру и за повратак свежине.

Можда је за њега и добро што су у Њујорку у центру пажње Федерер и Надал, творци једног од највећих супарништава у историји тениса, и што Американци зарад спектакла прижељкују и њихов седми окршај у финалу турнира за „грен-слем”, али први пред њиховим очима (Шпанац је најдаље догурао претпрошле године, до четвртфинала). У том светлу је и амерички произвођач спортске опреме „Најки”, чији су ексклузивци, организовао церемонију на којој се између њих двојице шепурио Дон Кинг, познати промотор највећих мечева у боксу. Поређење с Мухамедом Алијем и Џорџом Фрејзером, наравно, било је неизбежно.

Први Ђоковићев противник је искусни Француз Арно Клеман (рођен 1977, 78. место). Ако га савлада, састаће се с бољим из меча Француза Николе Маија (83) и домаћег тенисера Роберта Кендрика (113), који је прошао три кола у предтакмичењу, а у првом је победио Душана Вемића. Занимљив би могао да буде могући Ђоковићев дуел у трећем колу с највећом хрватском надом Марином Чилићем (1988, 31) који је у Њу Хејвену прекјуче освојио свој првенац. Његов први противник је Француз Жилијен Бенето (56). У сваком случају, очекује се полуфинале између Ђоковића и Федерера. Једини пут од узлета нашег тенисера када је њихов дуел на највећим турнирима био могућ пре финала био је у Мелбурну.

Јанко Типсаревић (45) је ровит од неугодне повреде скочног зглоба због које је морао да преда меч у другом колу у Пекингу. Те невоље су му највећи проблем против Американца Сема Варбурга (168), где је велики фаворит, мада ће домаћи играч из петних жила да се упиње како би оправдао такозвану посебну позивницу од организатора. Успешнији се у другом колу састаје с бољим из меча 18. носиоца Шпанца Николаса Алмагра (18) и Канађанина Френка Данчевића (147).

Виктор Троицки (71) памтиће овај турнир по дебију. Због доброг пласмана на листи није морао да игра у квалификацијама. Недавно је у Вашингтону први пут био финалиста на турнирима АТП, али је у Њу Хејвену предао меч другог кола Чилићу, не желећи да ризикује због болова у леђима који га муче већ дуго. Чини се да Аустралијанац Карстен Бол (186), који је такође добио посебан позив, на основу сарадње тениског савеза његове земље и америчке федерације, нема шта да тражи против њега у првом колу, па Троицки може да рачуна на дебитантску победу. У другом колу би се онда састао с успешнији из меча 25. носиоца Немца Филипа Колшрајбера (25) и Перуанца Луиса Орне (90). У трећем је могући противник Надал.

На женском турниру, рекло би се, финале између Ане Ивановић, првог носиоца, и Јелене Јанковић, другог. Обе наше тенисерке уверавају да су повреде прошлост. Ивановићева због повреде палца није ни играла у Пекингу. Чак је ишла у Аустралију на терапије и отуда повела доктора у Њујорк. Сада истиче да се враћа у добру форму.

Јанковићева је истакла да је у Пекингу морала да игра под инјекцијама, али да је по доласку у САД вредно тренирала.

– Радила сам веома напорно претходних дана. Неке ствари не могу да се доведу у ред преко ноћи. Потребно је остати стрпљив. Шта ће бити, видећемо. Припремила сам се добро коликогод је то било могуће после проблема с листом на нози у Пекингу – казала је Јанковићева.

Ипак, не жели да предвиђа свој домет, иако има изузетно повољан жреб. У половини код Ивановићеве су и домаће тенисерке сестре Серена и Венус Вилијамс и сјајна Рускиња Динара Сафина, чији је поход ипак заустављен у финалу Игара. Чак јој је и прва противница познато тениско име Рускиња Вера Душевина (57). У другом колу би играла с Францускињом Жили Коен (188) или Аустралијанком Кејси Делаквом (40). Јанковићева креће од 16-годишње Американке Коко Вандевеге (512) која је добила посебан позив. Потом би уследио дуел с Кинескињом Ци Јен или Швеђанком Софијом Андерсон. Јанковићева може да има посла с Рускињама Јеленом Дементјевом, „златном” на Играма, Вером Звонарјевом, „сребрном”, и Светланом Кузњецовом.

Г. А.