Болт, па сви остали

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 24. августа – „Краљица спортова” је на 29. летњим олимпијским играма оправдала своје име. Сваког од девет такмичарских дана „Птичије гнездо” је било испуњено до последњег од 91.000 места, чак и током преподневних квалификационих такмичења, а и данас, када су на њега само стизали маратонци, било је тридесетак хиљада гледалаца. Оваква посећеност је похвала домаћој публици, а и интернационалним атлетским асовима, који су je својим достигнућима и заслужили.

У 47 дисциплина атлетског програма оборено је пет светских рекорда, више него на иједним играма, 17 олимпијских рекорда, два светска јуниорска рекорда, 16 континенталних рекорда, 88 националих и безброј личних рекорда и најбољих остварења сезоне.

Два светска рекорда подариле су атлетици Рускиње: Јелена Исинбајева у скоку с мотком (5,05 м) и Гулнара Самитова-Галкина на 3.000 м стиплчез (8:58,81). Три преостала – прва звезда атлетских такмичења на Играма Јамајчанин Јусијан Болт, трећи уз помоћ осталих чланова штафете Јамајке. Ако бисмо послушали поклонике атлетике Јусијан Болт, најбржи човек света у човековом природном окружењу, на земљи, је и јунак 29. игара уопште.

Његов светски рекорд на 100 м од 9,69 секунди, постигнут у трци у којој је прераним слављем протраћио ко зна колико стотинки, невероватно је остварење. Шта рећи за рушење светског рекорда на 200 метара? Протеклих 12 година, од како је Мајкл Џонсон с 19,32 тријумфовао у Атини, нико му се није приближио ни на пушкомет, а онда је севнула муња из ведра неба и Јусијан Болт је са 19,30 постао нови рекордер. И рекорд штафете Јамајке 4 х 100 метара са 37,10 у саставу Неста Картер, Мајкл Фрејтер, Јусијан Болт и Асафа Пауел спада у епска остварења. Довољно је рећи да су за 30 стотинки развластили америчке штафете из 1992. и 1993. у којима су била и нека од највећих имена светског спринта: Карл Луис, Лирој Барел, Денис Мичел, Мајкл Марш, Џон Драмонд и Ендрју Кејсон.

Али Јамајка има и сјајан женски спринт и то је разлог што се ова мала карипска земља нашла на трећем месту по броју освојених трофеја, одмах иза велесила САД и Русије. А да женска штафета 4 х 100 метара, у којој су трчале власнице све три медаље на 100 м и олимпијска шампионка на 200 м, није затурила палицу у полуфиналу, Јамајка би могла да има чак седам златних медаља. Као и САД и једну више од Русије.

Јамајка је доминирала у спринту, а Кенија и Етиопија су поделиле медаље на средњим и другим пругама. Кенија је била успешнија са пет златних медаља, док су четири злата Етиопији донели Кенениса Бекеле и Тирунеш Дибаба, обоје повезавши тријумфима трка на 5.000 и 10.000 метара.

Највећи губитници, када су нације у питању, у Пекингу су биле три велике атлетске земље, са дугом атлетском традицијом, великом атлетском базом и сјајним условима за бављење овим спортом. Некада су биле међу најуспешнијима и на олимпијским играма, а из Пекинга одлазе са по једном медаљом. Реч је о Финској и Немачкој које имају по једно сребро и Јапану, који има једну бронзу...

(/slika2)У таквом поређењу чињеница да наши атлетичари и атлетичарке немају ни један трофеј не делује превише поразно, али мора се имати на уму да се овог пута нико од репрезентативаца Србије није пробио у финале, а да не говоримо о заузимању неког од осам места која се бодују за пласман земаља. У Атини је СЦГ захваљујући шестом месту Оливере Јевтић била 58. од 66 земаља које су имале пласмане међу осам најбољих. У Пекингу делимо од 63. места па наниже са земљама које нису избориле ни једно финале.

Истина, неки наши репрезентативци нису имали ни грам среће, која би им помогла да надоместе неколико сантиметара или милиметара, колико им је недостајало за пласман у финале. У ту категорију спадају Биљана и Драгутин Топић, који је прескочио исту висину као и четворица финалиста, а највише Драгана Томашевић, чији је рекорд много вреднији од даљине којом је у финалу освојена бронза.

Оливера Јевтић је посебна прича. Вицешампионка Европе први пут није завршила маратон на великом такмичењу. Највероватније због недовољног аклиматизационог периода, а трка у Пекингу могла је да буде круна њене каријере.

Остали наши атлетичари и атлетичарке, објективно, и нису имали шансе, ни снагу и брзину да се боре за финала. Поред тога били су далеко испод својих најбољих резултата, а једини изузетак је ходач Ненад Филиповић, који је на 50 км у тешким условима поправио лични рекорд. На жалост, то му је донело само 30. место, а посебна диоптрија потребна је када се оцењује учинак наших јуниорки Иване Шпановић и Татјане Јелаче. Долазак у Пекинг био је награда за њихове медаље на Светском јуниорском првенству и инвестиција за Лондон 2012...

Ж. Баљкас

-----------------------------------------------------------

Десет најуспешнијих на „Птичјем гнезду”

Најбржи човек на свету дао 50.000 долара деци Сечуана

Јусијан Болт је поклонио јуче 50.000 долара деци Сечуана, погођеној трагичним земљотресом у тој кинеској провинцији у којој је погинуло око 70.000 људи, док се око 18.000 води као нестало. Троструки олимпијски шампион и светски рекордер предао је чек генералном секретару Црвеног крста Кине Ћуангоу, а у знак захвалности примио је цртеже двоје малишана који су у земљотресу изгубили ноге.

– Они су деца. Заслужују лепшу будућност. Желим да им помогнем и надам се да ће још много људи доћи и пружити им помоћ, а ја ћу ове две слике понети кући – рекао је Јусијан Болт.

-----------------------------------------------------------

Јамајка надмашила Словенију по броју медаља по „глави становника”

Са 11 медаља освојених у Пекингу Јамајка је далеко надмашила Словенију по освојеним медаљама у односу на број становника – тек нешто више од 200.000 становника по медаљи – и по том критеријуму постала најуспешнија на 29. играма.

Олимпијска ризница Јамајке с 11 трофеја из Пекинга сада има чак 53 медаље. То је за земљу са само 2.300.000 становника изузетан успех, тим пре што су спортисти Јамајке први пут учествовали на играма тек 1948. и имали само 15 учешћа.

Од 53 медаље само једна није атлетска, али је спринтерска. Освојена је у бициклизму на писти, а на прошлим Играма у Атини атлетичари Јамајке освојили су само пет медаља (2, 1, 2).