Три кључна постулата за формирање ЗСО

Више од невладине организације – мање од аутономије. То су границе овлашћења које Берлин предвиђа за, пре десет година у Бриселу, потписану Заједницу српских општина. Надлежности у областима образовања и здравства и делимично урбанизма које би добили локални Срби биле би гарантоване законом, а све одлуке би морао да потврди покрајински парламент. Одлука Срба да напусте косовске институције док се не формира ЗСО коначно је ову тему покренула с мртве тачке. До пре који месец западне дипломате су, као фразу, понављале да ЗСО треба да буде формирана, али ништа тим поводом нису предузеле. После децембарске одлуке Српске листе чини се да је дошло до преокрета јер, због изласка Срба из институција, више нема ни привида наводне мултиетичности Косова.

Амбасадор Србије у Америци Марко Ђурић

Реч је о 23 принципа која је потписао Иса Мустафа уз гаранције Федерике Могерини. Касније је тзв. уставни суд Косова поништио 22 принципа, чиме је започела криза у дијалогу, која траје до данас

Косметски Албанци пуну деценију одбијају да формирају ЗСО и то правдају одлукама тзв. уставног суда који је одређене тачке Бриселског споразума оспорио. Помало је парадоксално да је лидеру Самоопредељења Албину Куртију запало да образује ЗСО иако је он готово целокупну политичку агенду изградио на противљењу Бриселском споразуму.

Председник Србије Александар Вучић каже да је услов Срба с КиМ да се формира ЗСО, па ће тек потом да се врате у институције. „Срби ће тек тада бити полицајци на северу, тек када буду имали ЗСО, да је чувају, а не нешто друго”, нагласио је Вучић. Истакао је да би Приштина и неки други хтели да ЗСО буде организација која може само да штампа оловке и упаљаче с том ознаком. Указао је да су Американци фер јер су рекли да имају људе који могу да саветују у вези са ЗСО, а не, као неки други, како је казао, који су само рекли да су већ написали статут. „Американци нас бар обавесте, а ови кажу ево ми смо урадили, то је то”, подвукао је Вучић.

Амбасадор Србије у Америци Марко Ђурић каже да споразуми из Брисела нису џез концерт или произвољно солирање и тако нешто није ни правно, ни политички могуће. За „Политику” каже да је реч је о прецизно дефинисаним и детаљно разрађеним обавезама, које у случају Приштине чак имају карактер пуне домаће и међународноправне обавезности.

„Није наравно забрањено организацијама и појединцима да спекулишу или дају идеје за могућу садржину. Три су кључна постулата на којима почива успостављање ЗСО. Први – изворни текст Првог споразума о нормализацији од 19. априла 2013, којим се широко дефинише општи оквир послова којима се ЗСО бави. Други постулат јесте Пословник о раду Управљачког тима за успостављање ЗСО, који је у име Приштине прихватила Едита Тахири. Њиме је установљена пуна и искључива надлежност српских представника за израду нацрта, уз консултације по потреби с министарством за локалну самоуправу и мисијом ОЕБС-а”, каже Марко Ђурић. Додаје да је чак и ово искључиво у мери и на начин на који српски представници процене да је целисходно.

Трећи и кључни постулат јесу Принципи за формирање ЗСО, који су потписани у августу 2015. године. „Реч је о 23 принципа којима се Приштина сагласила у писаној форми и уз потпис тадашњег председника покрајинске владе Исе Мустафе за пуну разраду широког спектра надлежности ЗСО, наравно уз гаранције Федерике Могерини, тадашње потпредседнице ЕК. Касније је такозвани уставни суд Косова ’поништио’ управо ова 22 од 23 принципа, чиме је започела криза у дијалогу која траје до данашњих дана и која неће бити позитивно разрешена све док ЗСО не буде формирана на начин и у мери у којој је потписано у априлу 2013. и у августу 2015”, истиче Марко Ђурић.

Данас су на столу два модела када је реч о писању статута: амерички и немачки. И оба нису у складу с принципима о којима говори Марко Ђурић. По америчком моделу како је објавио „Фајненшел тајмс”, Приштина мора Србима да додели већу аутономију, нарочито формалну ЗСО, и то на северу. „Док ће Срби на крају морати да прихвате одређени ниво суверенитета, Косово мора својим етничким српским грађанима дати већу аутономију, посебно формалну заједницу општина са српском већином на северу Косова”, наводи се у тексту.

Није познато да ли су дипломате САД почеле да пишу „свој” статут ЗСО, али ови наводи су веома опасни, јер би изузимање већински српских општина јужно од Ибра из ЗСО имало далекосежне последице по опстанак Срба на Космету. Разлога има више, а најбитнији су да ће положај Срба са севера бити знатно отежан ако се иселе Срби с југа, јер је њихов опстанак нераскидиво повезан. Таква одлука би довела и до поделе међу Србима, јер би они са севера Космета наједном добили већа права од оних с југа. Ако би се прихватио овакав план, био би изграђен систем који ће додатно централизовати власт и неће допринети осећају равноправности и слободе који је потребан Србима да би преживели у гетима на југу.

Протеклих месеци Берлин је незванично овластио Фондацију „Фридрих Еберт” да напише предлог статута ЗСО. Портпарол ове немачке фондације на Косову Рене Шле рекао је да је та организација завршила израду нацрта статута ЗСО. Он је за Радио Косово рекао да је нацрт статута спреман за расправу, али није разјаснио шта овај нацрт садржи. „У овој фази могу да потврдим да смо завршили израду статута и у блиској будућности ћемо се састати с нашим партнерима да разговарамо о томе када ће нацрт бити јавно представљен”, каже Шле.

Председник Србије, након што су га обавестили да су из Фондације „Фридрих Еберт” саставили статут ЗСО и да нам немачка НВО говори о компетенцијама ЗСО, упитао је с којим правом се они тиме баве. „Ко сте ви? Какве ви имате компетенција и везе са Србима? Какве везе ’Фридрих Еберт’ има с тим, ко сте ви да се тиме бавите”, поручио је Вучић.

Директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Петар Петковић каже да покушај да било која невладина организација на себе преузме надлежност израде нацрта статута ЗСО представља директно обесмишљавање дијалога и кршење споразума који су дефинисали ово питање. Каже да је „јасно да је овде реч о још једном покушају да се ЗСО представи као својеврсна невладина организација, с драстично мањим надлежностима у односу на договорене у оквиру споразума – где је прецизирано да ће ЗСО имати извршна овлашћења на заштити колективних права Срба на Косову и Метохији”. „Нико из Управљачког тима није затражио услуге организације ’Фридрих Еберт’ за израду нацрта статута ЗСО, јер је тај посао поверен искључиво Управљачком тиму, што је потврдио и извештај Европске уније из априла 2018. године”, рекао је Петковић.

Европска унија је у априлу 2018. дала мандат Управљачком тиму за формирање ЗСО да почне рад на изради статута ЗСО и да рад заврши у року од четири месеца, што је урађено у предвиђеном року и у августу те године Управљачки тим је о томе службено обавестио ЕУ.

Уместо деескалације коју би донела ЗСО, годинама смо сведоци ескалације ситуације на терену. Очито најекстремнији политички елементи у Приштини гаје наду да ће Срби некуд преко ноћи нестати, а са њима и потреба да се уопште бавимо питањем опстанка и напретка српског народа у покрајини. То се, међутим, неће десити, додаје Петковић, јер Србија, као и српски народ и председник Александар Вучић, то неће дозволити ни по коју цену.

Управљачки тим: тражили смо од Брисела састанак да представимо наш нацрт статута

Да би ЗСО била формирана, према Бриселском споразуму предвиђено је пет корака, а први од њих је да власт у јужној српској покрајини усвоји декрет што је пре неколико година урадила влада на чијем челу је био Иса Мустафа. После тога, такозвани уставни суд Косова овај декрет мора да потврди, чиме се стварају услови да се ЗСО уведе у правни систем. Ово представља други корак, а трећи је да управљачки тим, који чине четворица Срба, изради нацрт статута Заједнице српских општина и достави га Бриселу.

Потом, у четвртој фази, делегације Београда и Приштине у седишту ЕУ усаглашавају детаље поменутог документа. Када и то буде окончано, предвиђена је оснивачка скупштина ЗСО, чиме се завршава цео процес. Последњи потез је можда готово сигурно немогућа мисија јер коначни документ мора да прође скупштинску расправу, која неће бити нимало лака, јер се све албанске партије на Косову отворено противе формирању ЗСО. А Управљачки тим за успостављање ЗСО, који би требало да пише нацрт статута, има четири члана. Тим чине представници српских општина са севера и југа Косова: Игор Каламар, Дејан Радојковић, Винка Радосављевић и Светислав Дурлевић.

Како за наш лист наводе из Управљачког тима, у априлу прошле године поново је затражено од Брисела да сазове састанак на високом нивоу, на којем би био представљен нацрт статута ЗСО, али ЕУ до данас није сазвала тај састанак. Према члану 21 општих Принципа, након достављања нацрта статута, следећи корак у имплементацији споразума о ЗСО требало је да буде тај да ЕУ сазове дијалог на високом нивоу на којем би Управљачки тим представио нацрт статута који је израдио. Према постигнутим споразумима и према строго предвиђеној процедури, само је Управљачки тим надлежан да изради нацрт статута ЗСО.Антрфиле

Шта пише у Бриселским споразумима

* Почетни корак оснивања ЗСО је усвајање статута

* Треба да има председника, потпредседника, веће, статут, одбор, администрацију, одсек за жалбе и званичне симболе

* Може бити распуштена једино одлуком општина чланица

* Општине чланице кроз ЗСО имају право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења и имају пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја

* Има репрезентативну улогу према централној власти и промовише интересе Срба

* Штити „српске интересе” на националном нивоу, уз могућност да блокира извршење одука на својој територији уколико сматра да је супротна српском интересу

* Има право да предложи амандмане на законе и регулативе релевантне циљевима

* Имаће свој буџет који ће се пунити прилозима чланова, приходима од пружених услуга, донацијама, новчаном подршком Републике Србије и косовских власти

* Делајући у име асоцијације/заједнице, четири градоначелника општина на северу ће министарству унутрашњих послова предати списак кандидата за место регионалног заповедника полиције