Јапански студент обрадовао Кенију

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 24. августа – Кенијски маратонци већ деценијама владају светским маратонским стазама, али никад досад ниједан Кенијац није освојиo златну олимпијску медаљу и због тога их је био глас да знају да трче само за новац, на комерцијалним маратонима, али не и када је награда само медаља, застава на јарболу и химна...

Самујел Камау Вањиру, можда и најмлађи олимпијски победник у маратону у историји Игара (10. новембра прославиће 22. рођендан) коначно је скинуо ту клетву с кенијског маратонског трчања, тријумуфовао с олимпијским рекордом 2:06,32 часа поправивши резултат који је у Лос Анђелесу 1984. поставио Португалац Карлос Лопез чак за 2,49 минута. 

У циљ на „Птичјем гнезду” Вањиру је стигао 44 секунде пре двоструког светског шампиона Мароканца Жуада Гариба (2:07,16), а 3,28 минута pre „бронзаног” Етиопљанина Цегаја Кебедеа.

То је највећа предност олимпијског шампиона над другопласираним од 1976. када је Цјерпински (ДР Немачка) имао предност над Американцем Шортером 51 секунду.

Кенијци су допутовали у Пекинг решени да се коначно домогну маратонског злата. Мартин Лел и Самујел Камау Вањиру, победник и другопласирани са овогодишњег Лондонског маратона са фантастичним резултатима – 2:05,15 и 2:05,24, уз подршку Лука Кибета (2:08,52) требало је да ствари у маратону поставе на право место.

Тридесетогодишњи Лел је забележио велики број маратонских победа укључујући и пет веома престижних – три у Лондону и две у Њујорку, а први је маратонац који је у истој години победио на маратонима у та два града. Осам година млађи Вањиру скренуо је пажњу на себе прошле године када је 9. фебруара с 58,53 за две секунде срушио рекорд Хаилеа Гебреселасија у полумаратону, а само 43 дана касније у Хагу поправио га на 58,33 минута.

Од тада до овогодишњег Лондонског маратона Вањиру није трчао, јер је добио маларију, а у граду домаћину наредних Олимпијских игара показао је да израста у маратонца највећег формата.

То је, дефинитовно, потврдио у Пекингу. У најбржој маратонској олимпијској трци свих времена у сваком тренутку се налазио на челу, било заједно с Лелом, било сам, а када је темпо који су диктирали успорио и искусног Лела сам се обрачунао с ривалима из Етиопије и Марока. Најупорнијег пратиоца Мароканца Гариба отресао је нешто пре ознаке за 40. километар и решио питање победника. Гариб је био задовољан сребром, а у стадиону у последњих 450 метара дуго времена трећепласирани Етиопљанин Дериба Мерга је потпуно исцрпљен трчао „у месту”, па му је бронзану медаљу преотео земљак Кебеде, који је нешто раније пребродио кризу. Мартин Лел је био пети, сјајни Швајцарац Виктор Ретлин, власник светске бронзе и европског сребра, шести, а бранилац титуле олимпијског шампиона Италијан Стефано Балдини тек 12.

– Шест километара пре краја последњи пут сам појачао темпо. Морао сам то да учиним, јер сам и ја почео да осећам умор, али на срећу остали су били још уморнији и нису могли да ме прате. Наравно, сачувао сам мало снаге и за финиш, али било је то много тешко због врућине и велике влаге, па сам желео што пре да завршим трку, – рекао је после победе Вањиру, који живи у Јапану у који је отишао 2002, завршио средњу школу и сада студира у Сендаију, тренира у Тојоти Кјушу из Фукуоке, а његов тркачки дар развио је и надградио тренер Коичи Моришита, тако да се први Кенијац олимпијски шампион у маратону и не може назвати производом кенијске тркачке школе. – Кенија има много атлетских медаља, али мени је драго што сам баш ја освојио златну у маратону. Сада могу да се одморим. Заслужио сам то, а мој следећи циљ биће обарање светског рекорда у маратону. Можда већ идуће године.

Гариб и Кебеда су били готово једнако задовољни као нови олимпијски шампион, а стари – Италијан Балдини изјавио је да се опрашта од такмичарског трчања.

– Ово је био мој последњи маратон и моје последње учешће на међународном такмичењу. Наставићу да трчим, али не на овом нивоу, јер желим да се више одмарам и да трчим без стресова и повреда. Данас су временски услови било врло лоши и просто је невероватно како су у последњих десет километара трчали Кенијци и остали Африканци. Ја сам стартовао нешто спорије, али сам затим стално покушавао да убрзам, али нисам могао, – рекао је 37-огодишњи италијански маратонац.

Ж. Баљкас

-----------------------------------------------------------

Стојиљковић 62. у маратону

Горан Стоиљковић, Власотинчанин и дугогодишњи репрезентативац СРЈ и СЦГ, трчао је олимпијски маратон за Црну Гору и успео да га заврши. У конкуренцији 95 тркача заузео је 62. место са 2:28,14 ч, а иза њега је било и неколико веома познатих тркачких имена (Шпанац Риос, Јапанац Сато...). Међу онима који су одустали били су Кенијац Кибет, Бразилац Дос Сантос, Шпанац Реј... Молдавац Јарослав Мушински који учествује и побеђује на већини уличних трка у Србији био је 41. са 2:21,18 ч.     

-----------------------------------------------------------

Победио Вањиру, злато „Вансируу”

Заиста је било мало грешака домаћина Игара. Последњег дана обелодањена је једна начињена још приликом пријава учесника. У олимпијској бази података Самујел Камау Вањиру регистрован је као Самујел Камау Вансиру и под тим презименом се нашао на стартној листи, под њим је трчао и победио, а под њим је примио и златну медаљу.