Пацов у углу

Чувена британска фраза „rat in the corner” или у буквалном преводу „пацов у углу” веома сликовито описује данашњи положај Србије. Додуше, рекло би се да су пацови окружили Србију и да је грицкају и кидају, али оставимо то за неки други пут. Дакле, слушајући председника Србије, као и претње које поједини западни политичари стављају Србији у изглед, наш положај заиста делује безнадежно. Стављени смо пред избор да ли да смртну казну примимо тако што ће нас стрељати или обесити, али у сваком случају једини избор нам је смрт без наде за било какву милост. С обзиром на тако бахато и изнад свега лицемерно понашање западних главешина и главосеча према Србији, посебно док љуљају своје чедо тако што су га насилно отели од нас, делим мишљење већег дела наше јавности да је њима заправо стало да у Србији дође до озбиљног грађанског сукоба.

Тада ће се они појавити као „миротворци” и понудити нам марионетску власт како би се зараћене стране измириле и кренуле у нове „демократске промене” до наредне отимачине и комадања Србије. Немојте мислити да би се са Косовом и Метохијом то комадање зауставило. Напротив, наш пристанак на тако нешто само би био подстицај за нове сепаратизме и уништење српског националног корпуса на Балкану. У њиховим очима ми никада нећемо бити пожељни, јер за њих ми смо „мали Руси”, превише слободарски настројени и неспремни да клечимо. Као такви никако нисмо пожељни.

Положај пацова у углу нас неминовно води у унутрашње сукобе. Пацов у непријатељском окружењу, сатеран у ћошак, када схвати да му је једини излаз да скочи на јачег противника иначе може да се поздрави са животом, постаје агресиван и опасан за противнике. Баш у таквој ситуацији, врло лако у Србији би могли да васкрсну разни облици невероватних екстремизама као природна реакција када се борите за голи живот. Тада и најмирнији постаје звер. Свакако, то нас доводи до озбиљног унутрашњег сукоба, али и до сукоба са оним ко нас угрожава.

Видите, то је онај моменат када те више није брига за последице, јер како год да се прерачунаш нестаћеш, па ко вели боље је да нестанем часно, него да сам понижен. Запад нас управо уводи у такво стање где се било какав рацио брише. Посебно забрињава чињеница да људи на западу то виде, али ни најмање немају намеру да стану, већ напротив, доливају уље на ватру јер у свеопштој светској папазјанији свако за кога макар мало важи мишљење да је слободарског духа, па још историјски и културолошки повезан са Русијом, тај мора бити згажен. Уништавањем нас запад сматра да уништава Русију на Балкану и тога морамо да будемо свесни. Док нас не раскомадају неће стати, таман и да нам је Наташа Кандић на челу државе.

Иначе, ужасно се гадим питања – како би ти решио Косово и Метохију? Такво питање постављају неуки и дилетанти. То су вам они који ће покренути екстремизам и сукобе када будемо дошли до егзекуције коју нам запад припрема. Примитивни и затуцани, ограничене памети, они никада нису умели ништа рационално да понуде. Међутим, ускоро ће бљеснути на сцени, јер њихових пет минута ускоро долази када ће уперити прсте у издајнике који су по њима издали Косово и затражити да се сукобимо са сваким на кугли земаљској ко нас не разуме. Већ их видим како пале државне институције и премлаћују противнике, само их не видим у рову и на фронту. Но, ваљда то тако мора. Елем, моја маленкост није толико паметна да би могла да понуди ишта паметно као решење. Далеко паметнији од мене вековима уназад то нису такође понудили. Но, када већ нисам способан да понудим, не бих баш ни да одмажем онима који желе да извуку максимум. У Вучићевој кожи пет минута не бих био, јер шта год буде урадио, биће и издајник и екстремни српски националиста, западна улизица и мали Путин и сви ће желети његову главу дубоко свесни да његовим уклањањем, политичким, али физичким, заправо бришу Србију.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa