Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувар нашег „Магазина”

Због бу­не про­тив Аустро-угар­ске по­че­ли да чи­та­ју „По­ли­ти­ку” у ку­ћи Ба­ва­ни­штан­ца Сте­ва­на Уро­ше­ва
Стеван Урошев са својом колекцијом „Политикиног” додатка (Фо­то О. Јан­ко­вић)

Ба­ва­ни­ште – Мо­жда Ба­ва­ни­шта­нац Жи­ва Пе­тро­вић не би на­ба­вио пр­ви број „По­ли­ти­ке” да се у ње­му ни­је на­шла вест о „бу­ни” ко­ју је ов­да­шњи жи­ваљ по­ди­гао про­тив аустро-угар­ске вла­сти. Та­ко је нај­ста­ри­ји днев­ни лист у Ср­би­ји, ко­ји да­нас сла­ви 119. ро­ђен­дан, сти­гао у не та­ко уда­ље­ну про­вин­ци­ју, да­нас у Ули­цу Жар­ка Зре­ња­ни­на на бро­ју два. Ту и са­да, у нај­ста­ри­јој ку­ћи у се­лу, не­ко­ли­ко да­на у не­де­љи бо­ра­ви Сте­ван Уро­шев, унук пр­вог чи­та­о­ца „По­ли­ти­ке” у Ба­ва­ни­шту. Он при­ча ка­ко је по­ро­ди­ца Пе­тро­вић, Ко­ша­рић, Уро­шев има­ла пр­ви штам­па­ни број из 1904. го­ди­не, да би се у њи­хо­вој ку­ћи „По­ли­ти­ка” на­да­ље ку­по­ва­ла сва­ко­днев­но. Чи­тао ју је де­да, ње­го­ве три ћер­ке и син, сви фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­ни.

– Ипак нај­ви­ше пам­тим мо­ју ба­бу Ђур­ђев­ку ка­ко ли­ста ве­ли­ку но­ви­ну и иш­чи­та­ва је од пр­ве стра­ни­це до огла­са, вр­ло де­таљ­но. Би­ло је то вре­ме ка­да је штам­па ов­де сла­бо сти­за­ла, па су код нас до­ла­зи­ли свр­ше­ни уче­ни­ци да се оба­ве­сте о об­ја­вље­ним кон­кур­си­ма за по­сао, а он­да је се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у Ба­ва­ни­ште на на­шу адре­су сти­гао и но­ви­нар „По­ли­ти­ке”. Ба­ба Ђур­ђев­ка је да­ла ин­тер­вју као вер­ни чи­та­лац и до­би­ла го­ди­шњу прет­пла­ту, па је по­штар на­да­ље сва­ко­га да­на до­но­сио но­ви­ну адре­си­ра­ну на ње­но име. Тра­ди­ци­ју је на­ста­вио мој отац, ја сам чи­тао „Тем­по”, мај­ка „Ба­зар”, та­ко да смо по­кри­ва­ли сва ин­те­ре­со­ва­ња – при­ча Сте­ван Уро­шев, ко­ји наш лист не­де­љом и да­ље ку­пу­је на тра­фи­ци и на­ста­вља­ју­ћи по­ро­дич­ну тра­ди­ци­ју чу­ва „Ма­га­зин” од пр­вог бро­ја. Та­ко се по­сло­жи­ло на сто­ти­не при­ме­ра­ка „По­ли­ти­ки­ног” до­дат­ка, ко­ји у Сте­ва­но­вом до­му има­ју по­себ­но ме­сто.

– Не­дељ­ну „По­ли­ти­ку” сам чи­тао са на­ро­чи­том па­жњом, јер је би­ла по­ја­ча­на сед­мич­ним пре­гле­дом спорт­ских до­га­ђа­ја, а тач­но се се­ћам ка­ко је пре 25 го­ди­на иза­шао и до­да­так „Ма­га­зин”, ко­ји је про­чи­тан „од а до ш”. Ја уства­ри „Ма­га­зин” од­у­век до­жи­вља­вам као по­себ­ну но­ви­ну „за сва­ко­га по­не­што”, од ре­це­па­та, мо­де и уре­ђе­ња ку­ће за мај­ку, пре­ко пу­то­ва­ња и са­ве­та за здра­вље, мно­го то­га се да са­зна­ти. При­че о „ма­лим” љу­ди­ма, ста­рим за­на­ти­ма, за­ни­мљи­во­сти­ма, исто­ри­ји, до­бри тек­сто­ви и ле­па фо­то­гра­фи­ја, то је оно због че­га се чу­ва. Зна­ло се кад год и где год да сам на пу­ту оба­ве­зно ја­вим не­ком да ми га ку­пи, а раз­ми­шљам и да га уко­ри­чим, јер је то от­ме­на но­ви­на, не­што вред­но, че­му се мо­гу вра­ти­ти, да од­мо­рим од сва­ко­днев­них те­ма – на­по­ми­ње Уро­шев, за ког је, до­да­је, на­ша но­ви­на би­ла и оста­ла но­ви­на ко­ја об­у­хва­та гро ин­те­ре­со­ва­ња љу­ди, ка­кве у ста­рој Ју­го­сла­ви­ји ни­је би­ло. Од оних је, ка­же, што ако о не­че­му ни­је про­чи­тао, као да се ни­је ни де­си­ло. Во­лео је ра­ни­је да „По­ли­ти­ку” ра­ши­ри, ли­ста, под­ву­че ако му је не­што бит­но, а не­ка­да текст про­чи­та и два пу­та. Ипак, да­нас је вид ма­ло по­пу­стио, те је ви­ше окре­нут елек­трон­ском из­да­њу.

– За ме­не је „По­ли­ти­ка” би­ла и оста­ла озбиљ­на ин­фор­ма­тив­на но­ви­на, иако увек бла­го на­кло­ње­на вла­сти­ма, али ипак нај­ре­ал­ни­ја. Ње­них 119 го­ди­на, је­су ге­не­ра­ци­је ко­је су учи­ле да чи­та­ју и од­ра­ста­ле на ње­ним стра­ни­ца­ма и вр­хун­ским до­да­ци­ма, и ту јој не мо­же при­ћи бу­ле­вар­ска штам­па. Мо­рам да ка­жем да је од­и­гра­ла и ва­жну уло­гу за овај крај ко­ји је остао без сво­јих гла­си­ла. До­пи­сник из Пан­че­ва, Ми­о­драг Ша­шић, био је до­а­јен но­ви­нар­ства и из­ве­шта­вао је ду­же од две де­це­ни­је, па смо че­сто са­мо у „По­ли­ти­ци” мо­гли да про­чи­та­мо шта се ов­де де­ша­ва. До­пи­снич­ка мре­жа је ве­ли­ко бо­гат­ство и да­нас, јер жи­вот ни­је са­мо на бе­о­град­ским Те­ра­зи­ја­ма, а има­ти чо­ве­ка на те­ре­ну је не­за­мен­љи­во. Овај крај има то­ли­ко те­ма да сам ми­шље­ња да би тре­ба­ло да има јед­ну сво­ју стра­ни­цу, што је, све­стан сам, не­ре­ал­но. Даo би се­би сло­бо­ду да „По­ли­ти­ци” че­сти­там 119. ро­ђен­дан, из ку­ће у ко­јој су све ге­не­ра­ци­је на њој вас­пи­та­ва­не – ка­же вер­ни чи­та­лац Сте­ван Уро­шев.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.