Још две победе до рекорда

Сваки меч је у овом моменту историјски, посебно за Рафу (Надала) и мене – рекао је јуче Новак Ђоковић уочи данашњег (9.30 часова) полуфинала 111. отвореног првенства Аустралије, против Томија Пола (САД), у тренутку када га две победе деле од тога да изједначи најважнији рекорд у професионалном тенису.

Надал је прошлогодишње Ђоковићеве муке (депортован из Аустралије, забрана уласка у САД) искористио да поведе са 22:20 у гренд слем титулама, али је најбољи српски спортиста смањио на Вимблдону на 21:20, тако да му се сада у Мелбурну пружа шанса да изједначи. Откако је Роџер Федерер завршио каријеру (20 највећих титула) све очи су упрте у Ђоковића и Надала и сви који воле тенис с највећом могућом пажњом прате ту трку.

– Веома смо привилеговани што смо у овој позицији, и он и ја… гурајући један другога до границе, да видимо докле сваки од нас може да стигне – изјавио је Ђоковић који је рекордних девет пута подизао пехар у Арени „Род Лејвер” у којој никада није изгубио ни у полуфиналу ни у финалу.

Ђоковић је, без обзира на неколико пропуштених тренинга и медицинске тајм-ауте у првим колима, ипак рутински стигао до полуфинала. Знало се и пре турнира да ће му повреда задње ложе леве ноге бити највећи противник, који је, на његову срећу, за сада побеђен. У осмини финала (Де Мињаур) и четвртфиналу (Рубљов) деловао је сасвим спремно и оба сусрета завршио је за трен ока.

– Са оваквом игром, наравно, ниво самопоуздања расте… Осећам се добро на терену, све боље и боље како турнир одмиче. Био сам у овој ситуацији толико пута у животу, у каријери. Никада нисам изгубио полуфинале Аустралијан опена, па се надам да ће се тако наставити – казао је Ђоковић који је и пре турнира, а и сада, изразити фаворит у свим кладионицама за освајање турнира.

Ђоковић ће данас бити у нетипичној ситуацији, јер се после две деценије у професионалном тенису среће у једном полуфиналу са играчем против кога још није играо. Томи Пол (25) почео је да игра тенис као седмогодишњак у Гринвилу (Јужна Каролина), тренирајући на шљаци, што му је помогло да постане јуниорски победник Ролан Гароса 2015. године, када је као 13. носилац савладао у финалу земљака Тејлора Фрица. Идол му је био Енди Родик, последњи амерички тенисер који је се пробио на чело АТП листе и који је освојио неки гренд слем (Ју-Ес опен 2003). Уколико данас направи чудо, урадиће нешто што ни Родик није успео у својој каријери – пласман у финале Аустралијен опена.

– Заиста сам узбуђен. Ово је заиста супер… – рекао је Пол пре но што се сазнао да ли ће му ривал бити Ђоковић или Рубљов. – Мислим да би било чак боље да играм против Новака. Вероватно бих имао веће шансе за победу против Рубљова, али би меч против Новака, овде у Аустралији, било нешто посебно.

Пол, 35 играч на АТП листи, нема игру којом би могао да угрози Ђоковића, али је наш тенисер, као искусан професионалац, опрезан.

– Гледао сам доста његових мечева, посебно на овом турниру. Тренутно је у животној форми. Веома експлозиван, динамичан играч, брз, са солидним бекхендом. Воли да уђе унутра, да диктира поен форхендом. Сјајан сервис. Стекао сам утисак да сервом може да погоди свако место. Комплетан играч – хвалио је Ђоковић свог данашњег противника.

Као један од својих највећих адута Ђоковић наводи способност „преживљавања” у најтежим тренуцима, из којих би мало ко други и покушао да се ишчупа:

– Статистички гледано, успео сам да победим у више мечева у којима сам заостајао, зато се вероватно створила аура око мене, да људи причају о мени на тај начин. То је сјајно јер такође служи као нека врста мале предности у односу на мог противника који зна да није завршио са мном чак и када има предност, мора да игра до последњег ударца.