Италијански суд одлучује о Шарићевој групи

Да ли ће припадници групе Дарка Шарића који су у Србији већ осуђени (неки су издржали казне) због трговине кокаином одговарати и пред италијанским правосуђем требало би да буде познато 12. маја, сазнаје „Политика”.

Основни суд у Милану јуче је одржао претпоследњи претрес у поступку у којем треба да донесе овакву одлуку. Према речима адвоката Гордане Козловачки Пасини, браниоца једног од окривљених, милански судија за претходни поступак раније је од одбране затражио да му доставе уверење из казнене евиденције за своје брањенике са подацима о пресуди која им је изречена у Србији и да ли је она извршена.

– Одбрана је припремила и јуче предала суду обавештење Трећег основног суда у Београду, Одељења за извршење кривичних санкција у којем се наводи да је мој брањеник правоснажно осуђен на казну затвора пресудом Вишег суда у Београду. Такође, достављен је доказ да је казну издржао у КПЗ Сремска Митровица. Из приложене документације јасно се види да је он у Србији правоснажно осуђен, као и да је већ издржао казну за кривично дело за које се сада терети у Италији – каже за „Политику” адвокат Козловачки Пасини.

Она прецизира да је, после подизања оптужнице у Италији, одбрана окривљених ставила приговор због кршења међународног правног начела „не два пута о једном”.

– Правило које забрањује да се окривљеном суди два пута за исто дело у унутрашњем праву Италије регулисано је кривично-процесним законом који предвиђа да особа која је ослобођена или осуђена правоснажном судском пресудом не може поново да буде процесуирана за исто то дело. Међутим, ово правило у Италији важи само за пресуде донете у овој земљи, а не као опште прихваћени принцип међународног права. Да би важило и у међународном домену, ово правило мора да резултира из међународног уговора двеју земаља, конкретно између Италије и Србије – објашњава Козловачки Пасини.

Према њеним речима, постоји Европска конвенција о међународном важењу кривичних пресуда потписана у Хагу 1970. године, а коју су потписали Србија и Италија и која је у обе земље ступила на снагу, тако да би се у конкретном случају морао припремити принцип признавања издржане казне, а не принцип признавања правоснажне судске пресуде.

Адвокат Гордана Козловачки Пасини сматра да би Србија и Италија требало да постигну споразум о међусобном признању правоснажних судских пресуда, што би знатно олакшало и међународну сарадњу у истрази и у поступку.

Према сазнањима „Политике” у оптужници италијанског тужилаштва Шарић је именован као организатор криминалне групе, а свим окривљенима на терет се ставља злочиначко удруживање.

Према наводима италијанске оптужнице, они се сумњиче да су од октобра 2007. до маја 2009. године у Милану, Бреши, Арензану и Тирени, користили на десетине станова и гаража за скривање дроге и чување возила која су употребљавана за превоз наркотика, али и за смештај сарадника. Чланови групе су располагали и великим бројем возила на којима су преправљали дно и потом их користили за превоз дроге.

У највећем броју случајева окривљени су, према наводима италијанског тужилаштва, употребљавали возило „мерцедес ванео” јер се на овом моделу најлакше преправљало дно у које је могло да стане најмање сто килограма дроге. За градске испоруке чланови криминалне групе користили су скутере, којима су превозили десетине килограма у једној тури.

Италијанско тужилаштво је, како сазнајемо, истрагу против српских и црногорских држављана покренуло на основу информација које су им доставили швајцарски истражни органи. Клупко у вези са окривљенима за шверц наркотика у Италији почело је да се одмотава када је испод аутомобила једног српског држављанина у Цириху, 2009. године откривена постављена експлозивна направа.

Током истраге, швајцарска полиција је дошла до адресе у Милану. На молбу швајцарских истражних органа, Италијани су почели да проверавају ко живи на тој адреси и да надгледају стан и двојицу Срба. После годину дана надзора, италијанска полиција упала је у поменути стан. У њему није нашла осумњичене, али је открила око 90 килограма кокаина.