Јелица – бисер планина

Чачак – Министарство заштите животне средине саопштило је почетком ове године да је покренут поступак заштите природног подручја „Планина Јелица” као предела изузетних одлика друге категорије. Ова гора, јужно од Чачка и североисточно од Гуче, административно припада Чачку (села Атеница, Бањица, Брезовица, Јежевица, Лозница, Петница, Премећа, Рајац и Трнава) граду Краљево (село Лазац) и општини Лучани: (Горачићи, Граб, Губеревци, Каона, Милатовићи и Властељице).

Јелица је природна граница Драгачева и чачанске котлине – у северозападном делу прелази у Овчар планину, а у југоисточном се надовезује на подручје Пекчанице. Захваљујући свом релативно изолованом положају, подручје које се предлаже за заштиту припада зони очуване природе и специфичан је склоп биолошке и геолошке разноврсности и културно-историјског наслеђа, а укупна површина ПИО „Планина Јелица” износи 6.196,24 хектара. У државном власништву је 43,88, приватном 44,99 одсто, јавном 2,25 и црквеном 0,5 одсто, односно у другим облицима својине 8,38 одсто.

На подручју ПИО установљавају се режими заштите првог, другог и трећег степена и, према правилнику ПИО „Планина Јелица”, сврстава се у другу категорију, регионалног, односно великог значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 30. децембра 2022. године студију заштите ПИО у коме се поред осталог наводи да је

планина Јелица у облику греде, дугачка 30 километара с врховима просечне висине 800 и 900 метара. Највиши врх је Црна стена (929 м. н. в.), а од већих још су Небош (894), Вериње (874), Градина (849), Стјеник (825) и Рајачки вис (818).

Утврђено је присуство 630 биљних врста на овим висовима, од којих 101 има национални и међународни значај. Међу шест строго заштићених врста биљака посебно су вредне кадивка и барска папрат.

Најнижи појас шума је храстов (сладун, цер, китњак). На већим надморским висинама брдска букова шума прелази у планинско бучје, а од 60 жбунастих и дрвенастих врста стабала 14 су реликтне и ретке.

У Јежевачком потоку и Петничкој реци, што је реткост по себи, забележено је присуство само једне врсте риба – поточне мрене – која је од националног и међународног значаја, колико и рак у Јежевачком потоку. Заштићено подручје настањено је са 40 врста сисара од којих су најзаступљенији пољска волухарица, зец и лисица.

Због изражене разноликости ове природне средине, не изненађује што Јелица има богату фауну водоземаца и гмизаваца, па је забележно присуство девет врста водоземаца, као и девет врста гмизаваца. Од тих 18 врста две трећине су строго заштићене. Најбројнији представници водоземаца на овој гори јесу даждевњаци и грчке жабе.

Вредност подручју дају и културна добра, манастир Стјеник у Бањици, споменик културе од великог значаја Црква Светог Николе у Јежевици, археолошко налазиште Градина у Грабу, археолошки локалитети Црквине у Бањици и Манастир, шума изнад манастира Стјеник.