ЕПС највећи загађивач воде

„Електропривреда Србије” (ЕПС) највећи је загађивач водотокова. Годишње се у Србији испусти 3,8 милијарди кубних метара отпадних индустријских вода, 3,5 милијарди отпада на ЕПС, а скоро 70 одсто од тога на термоелектране „Никола Тесла” А и Б. ЕПС није изградио постројење за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ-а Б, па се оне испуштају без пречишћавања у Саву и ризик су по животну средину, упозорили су из Државне ревизорске институције (ДРИ).

Државни ревизори су у извештају о контроли сврсисходности пословања „Управљање индустријским отпадним водама” навели да ЕПС, односно ТЕНТ А и ТЕНТ Б, није континуирано испитивао параметре квалитета отпадних вода и њихов утицај на околину. На ТЕНТ-у А није урађена замена старе технологије хидрауличног транспорта „ретке” суспензије пепела и воде, технологијом којом би се смањило загађење вода. Председник ДРИ Душко Пејовић рекао је да су индустријске отпадне воде главни загађивач вода у Србији па је циљ ревизије био да се утврди како се управља таквим водама.

– Највећи загађивачи су индустријске и комуналне отпадне воде које се испуштају директно у водотокове без претходног третмана и при чему индустријске воде могу бити посебно опасне због токсичних материја које садрже – казао је Пејовић.

Према подацима Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, отпадне воде су један од главних загађивача површинских и подземних вода које чине природни извор воде за пиће.

Ревизор Горан Чабаркапа нагласио је да се отпадне воде у 78 одсто случајева испуштају у водотокове, највише у Дунав и Саву, у јавну канализацију 16 процената, и у шест одсто случајева у земљу. Потребно је унапредити систем управљања индустријским отпадним водама кроз ефикаснији надзор и контролу, као и предузимањем активности како би се отпадне воде испуштале после пречишћавања. Водна инспекција Републичке дирекције за воде није у довољној мери надзирала управљање водама, упозоравају из Државне ревизорске институције.

Закључци ревизије показују да нису донета сва планска документа у области управљања водама, савет за воде није основан, док Национална конференција за воде није предузимала активности ради праћења примене Стратегије управљања водама. Индустријским отпадним водама се није управљало на ефикасан начин, јер привредни субјекти нису континуирано испитивали квалитет отпадних вода.

Препоруке су упућене Министарству животне средине, Републичкој дирекцији за воде, Агенцији за заштиту животне средине, као и ЕПС-у.