Русија се економски извукла, ми слабимо с Европом

Русија је прошле године имала привредни пад од око 2,5 одсто, а за ову годину Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује раст од 0,3 процента. И по оцени ММФ-а њена економија показала се отпорном на санкције. Руски председник рекао је у децембру, на годишњем обраћању, да су им предвиђали пад од 15 до 20 одсто, а да је на крају био поменутих 2,5 процената. И други параметри нису се „срозали”. Спољна трговина вратила се на ниво на коме је била пре отпочињања рата у Украјини. Компаније многих западних земаља нису у потпуности прекинуле трговинске везе са Русијом. Истраживање швајцарског универзитета Сент Гален показало је да је мање од девет одсто фирми које имају седиште у Европској унији или у некој од земаља Групе 7 у потпуности престало да послује на територији Руске Федерације. Додаје се да недавно спроведене анализе указују да је спољнотрговинска размена са суседима и савезницима Русије попут Турске, Кине, Белорусије, Казахстана и Киргизије нагло порасла и да су те земље успешно обезбедиле Русији многе производе које су западне земље покушале да ускрате, како би казниле Москву због инвазије на Украјину.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, каже да су краткорочни негативни ефекти по руску економију готово минимални и да су САД и Америка утицај санкција потпуно погрешно „поставиле”.

„Какав ће утицај санкције и рат на дуги рок имати, у смислу неког технолошког заостајања, видећемо. О томе може да се дискутује. Али непосредни шок који се очекивао и који је, према најавама, требало да буде главна сметња и за режим у Кремљу и за вођење рата, изостао је. Много је већи негативни ефекат по Европу, пре свега Немачку. Економски пад Европу је вратио на ниво пре ковида у 2019. годину. Европа је у потпуној стагнацији или близу рецесије, без изгледа да се то промени. За разлику од Русије. И из ММФ-а наводе да ће Русија имати раст, а ако они то кажу могуће је да ће бити и озбиљнији од тих 0,3 одсто”, објашњава Николић.

Додаје да се показало да их санкције неће одвратити од намере интервенције у Украјини, а да им неће много ни економски наудити. Подсећа да се највећи део удара на економију Русије десио још 2014. године, после припајања Крима, и већ је „апсорбован” у њихову привредну структуру. Они су се прилагодили после првог круга санкција из 2014. Тада је удар био много болнији. Након тога се њихова економија трансформисала и прилагодила на другачији режим који је, у неку руку, претпостављао и будући развој догађаја око Украјине, напомиње овај економиста.

У прошлој години у прилог њиховој економији ишле су и прилике у енергетском сектору, односно висока цена енергената. Од значаја су и рестриктивни капитални токови које су они применили, јер је спречен одлив капитала. Од априла до јуна 2022. увели су рестрикције на капиталне трансакције да би током лета то либерализовали. Николић подсећа да Русија нема спољни дуг, није задужена. Компаније које су отишле краткорочно нису оставиле велики „шок”. Или су замењене њиховим брендовима или је то ублажено активношћу у неким другим секторима. Ми то не видимо, али је привредна активност у одбрамбеном сектору много већа и утицај на БДП. Што се тиче спољне трговине, односно неиспоручивања неке робе Русији је то компензовано из других извора.

Србија ће несумњиво „пратити” економски пад Европе, свог главног привредног партнера и према оценама стручњака следи нам тек минимални раст од један или 1,5 одсто.

„Када се погледају најновији статистички подаци о индустријској производњи видимо да прерађивачка индустрија трпи велике негативне ефекте пада тражње и свих проблема који су присутни у еврозони. Позитивну стопу наша индустрија има само захваљујући рударству и енергетици, а не због прерађивачког сектора. Он је међугодишње посматрано у минусу. Ако говоримо о изворима раста очекује се да ће пољопривреда бити боља. Видећемо шта ће бити са услугама, стандардом који је у паду због високе инфлације, грађевинарством. Држава мора да буде још ефикаснија у погледу извршавања капиталних пројеката, да више ради на одржавању те активности, јер у 2022. грађевинарство није дало допринос расту”, сматра Николић.

На примедбу да је готово половина прошлогодишњих, иначе, рекордних, страних директних инвестиција отишла у грађевинарство, наш саговорник каже да је сама вредност радова повећана због инфлације. Један објекат који је пре неколико година вредео 100 милиона евра, сада кошта 130 милиона евра. Прилив у сектору не мора за толико да значи и прираст физичке активности која је битна за реалан раст БДП-а, односно додате вредности.