Привремено затворен краљевачки азил за псе

Краљево – Велика бука, такорећи јача од лавежа, створила се ових дана, посебно преко друштвених мрежа, у вези с наводним лошим условима смештаја, исхране и лечења паса у краљевачком азилу. У томе предњаче овдашњи љубитељи и заштитари животиња, па је тако наша читатељка Мија Лазовић уредништву „Политике” упутила писмо у коме наводи низ тешких оптужби на рачун управе и радника овдашњег прихватилишта, које припада градском предузећу „Чистоћа”. Ту се, уз фотографије, наводи да „пси гладују док се храна препродаје, да мистериозно, преко ноћи, нестају, да штенци најчешће угину од дехидрације...”. Она још пише о небризи и нераду радника које назива „шинтерима, а не љубитељима паса”.

Сличан садржај писма, од истог аутора, објављен је и на друштвеним мрежама па, како смо дознали, те наводе већ проверавају припадници полиције и надлежне инспекције. У разговору са Новицом Лишанином, директором Ј. П. „Чистоћа”, Предрагом Дробњаком, управником азила, и Владимиром Пајовићем, ветеринаром, дознајемо да ће, после свега, вероватно бити прихваћена препорука надлежне инспекције о привременом затварању прихватилишта. То, како су нам објаснили, значи обуставу хватања паса на улици и довођење у азил све док се удомљавањем не смањи број садашњих „станара”.

– То је једина основана примедба, јер прописи о добробити животиња предвиђају да, рецимо, у затвореном делу прихватилишта сваки пас има простор 1,2 пута 1,8 метара. То значи да у наших 18 боксова у сваки може бити смештен по један пас. Слична је ситуација и са отвореним делом, а тренутно је азил пун, ту је њих око седамдесет. Иначе, овде се одавно ради према европским правилима, односно принципу ухвати, стерилиши и удоми. А што се тиче наводног „ноћног убијања”, то је бесмислица, јер ми хватамо псе непознатог здравственог стања и упркос лечењу дешава се да занемарљив број од око 400 годишње, који прођу кроз азил, угине – истиче ветеринар Пајовић.

Управник Дробњак је изричит да је неистинита оптужба да препродају, храну већ наводи да чак хране и стотинак паса који по навици свакодневно долазе до саме ограде азила. Он показује и рачун утрошка струје у децембру од преко три стотине хиљада динара доказујући тако да се сви боксови греју...

Наши саговорници сложно истичу и невољу да после ницања бројних приватних азила има већег прилива паса на улицама Краљева из околних градова. Судећи по чиповима има их и из удаљених места, а овде их власници приватних азила довозе јер су им вероватно попуњена прихватилишта, а уговором су се обавезали да уклоне псе са улица у градовима диљем Србије.

Остаје, дакле, да се реши питање простора у прихватилишту, јер постојеће је изграђено давне 2006. године, иако је за то време било узоран пример, сходно новим прописима о хуманијем поступању са псима луталицама већ је одавно неусловно.

– Једино дугорочно решење је изградња новог објекта, а то је проблем града и буџета пошто новца за такву инвестицију Ј. П. „Чистоћа” нема. Но, пре почетка градње неопходно је обезбедити плац, пројекат... Да колико сутра у то кренемо, ново прихватилиште би било усељиво за око две године. Зато, на ту тему већ имамо заказан разговор са Предрагом Терзићем, градоначелником Краљева и његовим сарадницима – каже за „Политику” Новица Лишанин, директор краљевачког комуналног предузећа „Чистоћа”.