Како је Роман Абрамович заувек променио фудбал

Када је Роман Абрамович у мају прошле године приморан да прода Челси, „плавци“ су се нашли у незавидном положају. Лондонски клуб се након 19 година растајао од власника који га је, чини се, истински волео, поред тога што је у њега уложио огроман новац. Једна од првих „жртава“ руско-украјинског сукоба у свету спорта био је управо тадашњи власник Челсија. Рус се испрва удаљио из клуба, а затим му је у оквиру „чистке“ коју је спроводио Борис Џонсон сва имовина у Великој Британији замрзнута. Напослетку, Абрамович је приморан да прода клуб, а новог власника „плавци“ су нашли у америчком бизнисмену Тоду Болију.

Почетак „ере Романа Абрамовича“ и повезаност са Владимиром Путином

Иако је Челси клуб са дугом историјом, чији корени сежу још до 1905. године, своје највеће успехе остварио је тек читав век касније, након доласка Романа Абрамовича. Руски олигарх откупио је Челси 2003. године за 60 милиона фунти, а на себе је преузео и враћање клупског дуга од 80 милиона. Тако је почела чувена „Абрамович ера“, а моћни бизнисмен у највишу лигу енглеског фудбала није дочекан срдачно. Од почетка своје владавине па до тренутка када је приморан да прода „плавце“ из Лондона, Абрамовичево име се у британским медијима често појављивало у пару са другим, много моћнијим, на Острву и опаснијим именом – руског председника Владимира Путина.

„Путин ми је лично рекао за његов (Абрамовичев) план да купи Челси како би повећао свој утицај и подигао профил Русије, не само међу елитом, већ и међу обичним британским људима“, изјавио је својевремено бивши Путинов пријатељ, медијски магнат Сергеј Пугачев. Упркос томе, Абрамович је одувек негирао постојање блиских веза између њега и председника Русије.

Од Анадира до Лондона

Одлука да купи Челси до данас је за многе мистерија, поготово када се узме у обзир чињеница да је Абрамович три године раније, као 34-годишњак, постао гувернер Чукотскoг округа, једног од најизолованијих и најнеприступачнијих делова Руске федерације. Његов мандат на далеком истоку трајао је осам година, за време којих је уложио милионе рубаља у инфраструктуру и школство, често из сопственог џепа, и удвостручио БДП тамношњег становништва. Пут из Анадира, који је у то време имао нешто више од 11.000 становника, у кишни, милионски Лондон несумњиво је био необична промена за једног од најбогатијих људи Русије.

Челсијево уздизање

Та 2003. година остаће упамћена као прекретница у историји не само острвског, већ и светског фудбала. Новац који је Абрамович почео да улаже у Челси упалио је црвене лампице у главама власника других енглеских клубова. Утркивање је почело. Када после уложених 100 милиона фунти Ранијери није успео да донесе титулу на Стамфорд бриџ, на његово место је доведен неко ко би могао – Жозе Мурињо. Португалац је „плавце“ предводио до две узастопне титуле Премијер лиге, ФА купа и два Лига купа. Ипак, чак ни Мурињо није добио посебан третман у западном Лондону, па га је, чим су резултати почели да изостају, дочекала судбина његовог претходника. У наредним годинама сурови тренд се наставио. Упркос томе што се ниједан тренер није задржавао дуго на клупи Челсија, клуб је под Абрамовичевим власништвом освојио све могуће трофеје. „Плавци“ су за 19 година освојили више трофеја него иједан други енглески клуб.

Комерцијализација фудбала

У фудбалском свету као преседан је упамћен трансфер из 2017. године вредан 222 милиона евра, у коме је Нејмар из Барселоне прешао у Пари Сен Жермен. Иако је овај догађај несумњиво утицајан, да бисмо га потпуно разумели морамо да се вратимо 14 година уназад. Долазак Абрамовича у Премијер лигу популаризовао је ово изузетно профитабилно тржиште на Истоку и отворио пут другим моћницима који су желели додатни извор прихода и утицаја. Пет година након пристизања Руса, дошли су Арапи, а затим и Американци и Кинези. Одједном, сви су желели да имају удела у најпопуларнијем спорту на свету. Фудбал је званично постао бизнис.

Плате играча и цене на фудбалском тржишту достигле су астрономске висине, а фудбал, који је некада био спорт широких маса, полако али сигурно, постајао је спорт богатих. Најпознатији фудбалери данашњице огроман део својих прихода зарађују од спонзорстава и реклама. Њихови агенти добијају десетине милиона евра само за обезбеђивање потписа својих клијената. Док Кристијано Роналдо у Ал Насру заради четири милиона евра за недељу дана, у Паризу Килијан Мбапе, де факто, игра улогу спортског директора. То је само једна од повластица које је добио како би остао на „Парку принчева“, у летошњој саги у којој је улогу у његовој одлуци да не оде у Реал Мадрид имао и француски председник Емануел Макрон.

„Не желим да бацам свој новац. Желим да се забављам, а то доноси успех и трофеје“, рекао је млади Роман Абрамович за „Би-би-си“, приспевши у Лондон не тако давне 2003. године. Није се могло слутити да ће управо гувернер области на далеком истоку руског пространства бити тај који ће покренути домино ефекат и заувек променити лице фудбала.