Др­жа­ва не тре­ба да га­ран­ту­је це­ну мле­ка ни­ти би­ло ког дру­гог про­из­во­да

У слу­ча­ју зах­те­ва фар­ме­ра не­ре­ше­но пи­та­ње је, по све­му су­де­ћи, на ко­ли­ку ће от­куп­ну це­ну у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­ћи да ра­чу­на­ју. Пре­ма по­да­ци­ма При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је (ПКС) она је тре­нут­но у про­се­ку из­ме­ђу 60 и 65 ди­на­ра по ли­тру, па је пи­та­ње ко­ли­ко су мле­ка­ре спрем­не да пла­те тих за­цр­та­них 80 ди­на­ра ко­ли­ко тра­же да им се га­ран­ту­је.

Про­фе­сор др Зо­ран Ра­јић, шеф ка­те­дре за ме­наџ­мент у агро­би­зни­су на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду ре­као је у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” да, др­жа­ва не мо­же да га­ран­ту­је це­ну мле­ка, ни­ти би­ло ког про­из­во­да.

– Др­жа­ва је на­пра­ви­ла гре­шку што је фак­тич­ки га­ран­то­ва­ла це­ну про­из­во­ђа­чи­ма сун­цо­кре­та. Ка­да јед­ном на­пра­ви­те пре­се­дан, то по­ста­је по­ла­ко пра­ви­ло и он­да сви то по­чи­њу да тра­же – сма­тра Ра­јић. На­гла­ша­ва да се Ср­би­ја те прак­се од­ре­кли пре ви­ше од 20 го­ди­на и вра­ћа­ње на те ста­зе ни­је до­бро. Ми већ ви­ше од де­се­так го­ди­на не пра­ти­мо по­тро­шњу, а то би мо­ра­ла да бу­де оба­ве­за јер је то по­че­так сва­ке при­че у пла­ни­ра­њу.

– Су­шти­на је да ви­ди­мо ко­ли­ко ми тро­ши­мо мле­ка и ко­ли­ка ула­га­ња су нам по­треб­на у тај сек­тор на осно­ву по­тро­шње. Ми то са­да не зна­мо тач­но. И по­љо­при­вред­ни­ци би тре­ба­ло да иза­ђу с кал­ку­ла­ци­јом ко­ли­ка је це­на мле­ка под про­сеч­ним усло­ви­ма у ко­ји­ма ра­де – на­во­ди наш са­го­вор­ник. Ме­ђу­тим, до­да­је, ни­јед­на стра­на не из­ла­зи с кон­крет­ним по­да­ци­ма.

– Ка­да сте по­след­њи пут ви­де­ли не­ки озби­љан из­ве­штај о по­тро­шњи би­ло ког про­из­во­да, на осно­ву ис­тра­жи­ва­ња. Про­ме­ни­ле су се на­ви­ке у ис­хра­ни, сма­ње­на је по­тро­шња од­ре­ђе­не ро­бе, а ви мо­ра­те да иде­те у су­срет тим про­ме­на­ма. Та ис­тра­жи­ва­ња би тре­ба­ло да ра­де ин­сти­ту­ти, фа­кул­те­ти за по­тре­бе др­жа­ве на­кон че­га би се ана­ли­зи­ра­ли и ефек­ти ме­ра – об­ја­шња­ва про­фе­сор Ра­јић.

Ка­да го­во­ри­мо о зах­те­ви­ма за по­ве­ћа­ње пре­ми­је, тре­ба јав­но ре­ћи ко­ли­ки би то но­вац био (а си­гур­но је ве­ли­ки) и ко­ли­ко би то до­дат­но оп­те­ре­ти­ло аграр­ни бу­џет, од­но­сно ко би од дру­гих про­из­во­ђа­ча био за­ки­нут у слу­ча­ју да се пре­ми­је за мле­ко уве­ћа­ју са 10 на 20 ди­на­ра, што је зах­тев про­из­во­ђа­ча.

– Он­да ће су­тра до­ћи не­ки дру­ги по­љо­при­вред­ни­ци ис­пред вла­де, за­тво­ри­ће Не­ма­њи­ну и ви ће­те њи­ма да обе­ћа­те исто и за­луд ре­ба­ланс, вра­ћа­ње ду­го­ва… То је та спи­ра­ла, до­бро по­зна­та у све­ту. Европ­ска уни­ја је има, а то је кон­стант­но по­ве­ћа­ње бу­џе­та за по­љо­при­вре­ду без ефек­та. Ми смо та­ко­ђе на то при­ста­ли, а си­стем кон­тро­ле је мар­ги­на­ли­зо­ван.Са­мо да­је­те, а не пра­ти­те ефек­те ме­ра – на­гла­ша­ва наш са­го­вор­ник.

Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, мно­го бо­ље и ефи­ка­сни­је би­ло би кон­тро­ли­са­ти ин­пу­те у про­из­вод­њи. Стран­ци већ по­ла­ко из­ла­зе с це­ном се­мен­ске ро­бе, хај­де да се­ља­ке пред се­тву ин­фор­ми­ше­мо ко­ли­ко ће их шта ко­шта­ти.

– Мо­ра­мо да раз­го­ва­ра­мо на осно­ву чи­ње­ни­ца. Тре­ба да ка­же­мо про­из­во­ђа­чи­ма, ре­ци­мо, да би­сте мо­гли да жи­ви­те од про­из­вод­ње пше­ни­це тре­ба да има­те то­ли­ко и то­ли­ко хек­та­ра. Та­ква ис­тра­жи­ва­ња има­ју те­жи­ну. Или, ко­ли­ко кра­ва тре­ба да има­те. При­ча­мо да је 10 ма­ло, али не зна­мо ко­ли­ко је по­треб­но – на­по­ми­ње наш са­го­вор­ник.

 До­да­је да у слу­ча­ју ка­да све те по­дат­ке има­те на осно­ву озбиљ­них ис­тра­жи­ва­ња не мо­же­те да до­ђе­те у си­ту­а­ци­ју да по­љо­при­вре­да оче­ку­је екс­клу­зив­но пра­во на га­ран­то­ва­ни при­ход.

– Зна­чи, не мо­же­мо да га­ран­ту­је­мо али мо­же­мо не­ким дру­гим ме­ра­ма да ути­че­мо, да по­мог­не­мо. А то је у овом слу­ча­ју улаз, да кон­тро­ли­ше­те тро­шко­ве. Да по­љо­при­вред­ни­ку це­на се­мен­ског ма­те­ри­ја­ла бу­де јеф­ти­ни­ја, це­на го­ри­ва… То су ства­ри на ко­је мо­же­те да ути­че­те – на­гла­ша­ва про­фе­сор Зо­ран Ра­јић.