ЕУ планира да смањи број миграната

Брисел најављује нову оперативну стратегију за појачање повратка илегалних миграната, а Шведска, која председава ЕУ, покреће кампању којом хоће да обесхрабри све људе који из земаља Африке и Блиског истока планирају да дођу у ову скандинавску државу.

Да мигрантски талас који је 2015. године запљуснуо ЕУ не попушта говоре подаци Европске агенције за граничну и обалску стражу. Више покушаја илегалног уласка у ЕУ учињено је 2022. него било које године од 2016. Фронтекс је регистровао да је у току прошле године 330.000 нових илегалних миграната ушло у земље евроблока, а 47 одсто овог броја били су грађани Авганистана, Сирије и Туниса.

Како наводи Европска комисија, само 21 одсто миграната који нерегуларно уђу у ЕУ враћа се у земље порекла пошто им државе чланице одбију захтев за азил. Европски комесар за унутрашње послове Илва Јохансон каже да је циљ да се тај број повећа:

„Неопходно је да одмах по доношењу негативне одлуке државе чланице поднесу захтев за реадмисију за земљу порекла сваког појединца коме је одбијен азил. Тек онда можемо да поступимо по одлуци и вратимо те људе назад у њихове земље порекла.”

Јохансонова истиче да је важно да сви на овом задатку раде заједно, јер чланице ЕУ не могу саме да реше тај проблем, а не може сама ни Европска комисија. Иначе, илегални мигрант се дефинише као особа која не испуњава услове за улазак или останак у ЕУ.

Европска комисија је забринута јер је прошле године било 924.000 захтева за азил, што је за 50 одсто више у односу на 2021. годину. Земље које су примиле највећи број захтева су Француска, Немачка, Шпанија и Аустрија.

Неке државе чланице тврде да је проблем у томе што немају сви илегални мигранти право на међународну заштиту, већ да пријавом врше превелики притисак на систем азила.

Кетрин Вулард, директорка Европског савета за избеглице и егзил, сматра да за економске мигранте постоје и друга решења:

„Једно од решења било би повећање канала за легалну миграцију, који су заправо у опадању у Европи у последњих 20 година. Реч је о људима који можда желе да дођу у Европу како би добили посао. А у исто време Европи су потребни радници.”

На заустављању нелегалне миграције Брисел је вољан да појача свој рад са земљама порекла које поштују људска права. Али Вулардова истиче да би било боље усмерити ресурсе на сарадњу и развој. Како објашњава, земљама из којих мигранти долазе у ЕУ није приоритет да се они врате, поготово што имају користи од финансијских дознака, али и знања и стручности које њихови држављани стичу откако су отишли у Европу.

У оквиру своје намере да смањи имиграцију у Шведску, у коју од 2016. годишње долази у просеку 12.000 миграната, влада Улфа Кристерсона уложиће напор у циљано информисање у иностранству како би се обесхрабрили сви они који би да се упуте према Скандинавији. Министарка за миграције Марија Малмер Стенергард каже да ће више информација помоћи да се отклони уврежено схватање да је Шведска и даље „обећана земља” која великодушно даје бенефиције свакоме ко у њу крочи.

„Две трећине оних који долазе у Европу немају основа да добију социјалну и другу заштиту. Ако су боље информисани о правилима која важе смањујемо ризик од патње коју ови људи преживљавају предајући своје животе у руке кријумчара”, објашњава Малмер Стенергард, преноси „Евроактив”.