Mајстор спектакла и провокација

Држава Израел у близу 75 година постојања није имала тако екстремну владу, а међу ултраортодоксним ционистима и националистичким десничарима издваја се Итамар Бен-Гвир, Маген Давид, Давидова звезда екстремизма.

На месту министра унутрашње безбедности овај насељеник Западне обале подршком јеврејској колонизацији себе представља као ослободиоца Аврамове Обећане земље од Палестинаца и прети анексијом окупиране територије.

Критичари тврде да је расистички јудаизам лидера странке Јеврејска моћ супротан традицији, али он одбија сваку помисао на независну палестинску државу. Спреман на провокације, само два дана по формирању владе отишао је на јерусалимски плато, на коме су трећа најважнија светилишта ислама.

„Итамаре, обрачунај се с њима! Ми смо те изабрали, Итамаре”, узвикивали су љутити Јевреји пошто је недавно Палестинац убио седам особа испред јерусалимске синагоге, на шта је 47-годишњи адвокат и политичар узвратио: „Уз божју помоћ, надам се да ће се то и догодити.”

Догађа се. У време ерупције насиља каква се годинама не памти, јеврејски супремациониста на Западној обали појачава снаге реда које свакодневно хапсе. Често и убијају: 35 од почетка године. Тражи имунитет за израелске војнике од чије ватре гину како наоружани, тако и цивили. Овај булдожер крајње деснице наредио је да се руше куће „терориста” и забранио је палестинске заставе.

Ништа необично за следбеника радикално антиарапског идеолога, рабина Меира Кахане, који је у Израелу био оптужен за тероризам. Остао је привржен милитантој тактици, којом правда насилни однос према Палестинцима, политичкој и верској опозицији, ЛГБТ популацији и другима. Сматра да су организације за људска права опасност по Израел зато што бране права Палестинаца.

Бен-Гвир је рођен 1976. у Јерусалиму, у породици имиграната из Ирака. Са 16 година се придружио ултранационалистичком покрету Ках, који је у САД био на листи терористичких организација. Због честих суђења и сукоба са полицијом, армија је због екстремних ставова 1994. одбила да га регрутује. Први пут се његово име у јавности рашчуло годину дана касније када је украо знак са „кадилака” који је био службено возило либералног премијера Јицхака Рабина. „Као што смо дошли до његових кола, доћи ћемо и до њега.” Рабина је јеврејски екстремиста убио три недеље касније.

Био је 2007. осуђен због подстицања расизма, а годинама је у дневној соби држао слику јеврејског терористе Баруха Голдстина, одговорног за масакр 29 муслимана у џамији на Западној обали 1994.

Прошле године је, представљајући се уочи избора у умеренијем издању, рекао да више не верује да је Голдстин херој, а својим присталицама је поручио да не вичу „Смрт Арапима” већ „Смрт терористима”.

Његова Јеврејска моћ капиталисала је на успону крајње деснице, посебно код младих. Ишао је 2022. у предизборни савез са месијанским Религиозним ционистима, с којима осваја 15 места у Кнесету. Дует постаје коалициони партнер, претварајући умеренијег десничара, премијера Бенјамина Нетанијахуа, у њиховог таоца.

Бен-Гвир, мајстор спектакла и провокација, детонатор насиља, дочекао је својих пет минута. На шок многих у Израелу и ван њега који не би да виде како се једина демократија Блиског истока претвара у националистичку и теократску аутократију.