Шездесет година од земљотреса у Скопљу

У разорном земљотресу који је 26. јула 1963. године погодио Скопље уништено је између 75 и 80 одсто града. У земљотресу је погинуло 1.070 људи, повређено више од 3.000, а без дома остало између 120 и 200 хиљада становника. Нестале су зграде старог позоришта, дома армије, народне банке, хотела Македонија...

Посебна прича је зграда жељезничке станице која је била највећа на Балкану када је отворена 1941. године. Срушиле су се њене две трећине, а једна је остала до данашњих дана. У тој трећини данас се налази Музеј града Скопља.

Када се уђе у Музеј улази се у велики изложбени простор у којем се мењају поставке, па се пролази поред старог лифта из Ристићеве палате који је замењен пре две године и тада овде постављен, а онда се улази у део у којем је поставка посвећена земљотресу. На зидовима много фотографија које посетиоцима дочаравају шта се догодило тог кобног дана. Посебно је интересантан део који представља порушену собу, а на зиду, пре уласка у њу, пише да су Васко и Мара живи и где се налазе.

„После земљотреса су се људи обавештавали на тај начин. Комуникација је била прекинута, а да би родбина и пријатељи знали шта је са укућанима на зидовима зграда је писало где су станари. У овом музеју се налази и списак свих погинулих, ту су и кола немачког црвеног крста у којима се после земљотреса данима кувала храна, ту је и сат са једног од перона који је стао у пет сати и 17 минута када је почео земљотрес, ту су и новине и фотографије које приказују ужас који се тада догодио у нашем граду. После земљотреса реаговала је цела Југославија, а помоћ је стизала из целог света. Захваљујући свему томе сазидано је ново Скопље.”

Информације о томе шта се дешавало у порушеном граду имала је једино Политика захваљујући дописнику Јовану Поповском који се, како су после препричавале старије колеге, пењао на бандере, повезивао жице јер су телефонске везе биле прекинуте и слао извештаје. Тада је Политика, први пут после Другог светског рата, штампала ванредно издање.