Наставници предлажу да физичко добије посебан статус

Физичко и здравствено васпитање треба да буде обавезан предмет на свим нивоима образовања, треба му доделити натпредметни статус, осигурати више часова за фискултуру у ђачком распореду, а када су одељења бројнија и рад у групама с мање ученика – суштина је Иницијативе за унапређивање наставе физичког и здравственог васпитања коју је просветном врху ових дана упутио Српски савез професора физичког васпитања и спорта (ССПФВС). Ослањајући се на истраживања, из овог савеза указују да ниво физичке активности опада с узрастом, да то започиње већ поласком у основну школу, а најизраженије је у адолесценцији.

− Зато је неопходно искористити обавезну наставу физичког и здравственог васпитања као важну социјалну стратегију промоције физичке активности и јавног здравља, повећањем фонда часова и даљим унапређивањем квалитета наставе − истиче се у иницијативи у коју је „Политика” имала увид.

Да тренутно стање школске популације није на завидном нивоу, професори физичког аргументују резултатима најновијих студија које показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, а чак 70 одсто школараца се не бави спортским активностима ван школе. У допису упућеном најодговорнијима за образовање, такође се констатује да је „у последње три деценије евидентирано константно нарушавање здравственог статуса деце које се огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије код деце”.

Да би настава физичког била боља, сврсисходнија и плодоноснија, професори физичког предлажу да ђаци од првог до осмог разреда основне школе имају пет часова физичког седмично, а средњошколци три часа недељно. Притом посебно наглашавају да је за млађе основце повећање броја часова физичког − неопходно и да није довољно да ту наставу држе само учитељи, него и наставници.

− Ученици у млађим разредима основне школе се налазе у периоду који је најпогоднији за стимулисање физичког развоја и моторичких способности, као и за развијање и практиковање здравих животних стилова и навика. Да би се постигли што квалитетнији резултати, неопходно је да се применом разноврсних и системских физичких вежбања уз рад на теоријском знању ученика, континуирано и плански ради. То је веома сложен и комплексан процес, па из тог разлога посебно наглашавамо да је неопходно повећати број часова физичког и здравственог васпитања, али да је поред тога веома важно да часове фискултуре за млађе основце поред учитеља држе и наставници физичког и здравственог васпитања − објаснили су из ССПФВС-а.

Њихов је предлог да од првог до четвртог разреда у основној школи часове у тандему држе учитељи и наставници физичког, да у прва два разреда три часа седмично држе учитељи, а два наставници. То би у пракси значило да се на садашња три часа седмично, која већ реализују учитељи у ђачки распоред, додају још два која ће држати наставници физичког. У трећем и четвртом разреду однос часова био би обрнут, по замисли ССПФВС-а. Просветном врху предочили су и идеју да се у старијим разредима основне и у средњој школи настава физичког и здравственог васпитања реализује поделом одељења на две групе, уколико одељење има више од 25 ученика, као што је то уобичајено код осталих предмета чији су део практичне вежбе. У образложењу тог предлога наводе да „рад у великим одељењима утиче на безбедност и ефективност наставе физичког и здравственог васпитања, јер управљање одељењем троши време за подучавање, појављује се проблем мањка простора и реквизита, мање могућности за увежбавање утичу на слабије резултате учења, а ризик од повређивања и дисциплинских проблема је повећан”.

Став је ССПФВС-а да би већи број часова фискултуре утицао на повећање укупне физичке активности ученика у току једне недеље, у складу с препорукама Светске здравствене организације да деца и млади сваког дана треба да проведу минимално сат времена у умереној до високоинтензивној физичкој активности. Системским и континуираним радом са ученицима од најмлађих до најстаријих разреда, процењују, утицало би се на развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности ученика, што, како напомињу, представља један од основних циљева образовања и васпитања.

− Имајући у виду вишедеценијски тренд урушавања здравственог статуса деце школског узраста и практичну природу предмета (не повећава се оптерећење ученика, већ напротив помаже растерећивању ученика од свакодневних школских обавеза из предмета природних и друштвених наука) сматрамо да ФЗВ треба да буде обавезан наставни предмет на свим нивоима образовања с натпредметним статусом − закључују професори физичког.

Подршка факултета спорта и физичког васпитања

Факултети спорта и физичког васпитања универзитета у Нишу и у Приштини – са привременим седиштем у Косовској Митровици у потпуности подржавају Иницијативу за унапређивање наставе физичког и здравственог васпитања коју је покренуо ССПФВС. Да је „настава физичког и здравственог васпитања битна компонента васпитног процеса, неопходна у школама, јер је важна за правилан раст и развој, посебно због савремених тенденција пада физичких активности деце и последично нарушеног здравља”, сагласно истичу проф. др Милован Братић, декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу, и проф. др Љубиша Лилић, декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Приштини, с привременим седиштем у Косовској Митровици.