Ништа сем – бодова

После првог кола у наставку фудбалског првенства Србије разлика између Црвене звезде и Партизана се смањила на осам бодова. „Црвено-бели” су ремизирали код куће с Војводином (1:1), а „црно-бели” су победили у Крушевцу (1:0).

Партизан, дакле, може да буде врло задовољан како је почело фудбалско пролеће што се бодова тиче. То, разуме се, подгрева наду да је чудо, ипак, могуће и да би могао озбиљно да се умеша у борбу за првака, па и да претекне комшију.

Међутим, по ономе што је показао против Напретка не види се на чему би могао да гради преокрет. Истина, игралиште и временске прилике су били против фудбала, али у таквим околностима Крушевљани су не само показали више, него су и, док је још било 0:0, створили прилике из којих су лако могли да стекну предност и питање је да ли би промрзли „црно-бели” могли на време да се откраве и избегну најгоре.

Партизан је цо цичи зими на стадиону Младост убрао сав берићет захваљујући срећи. Без њене помоћи лопта, коју је упутио Дијабате не би завршила у голу домаћина – докачила је једног фудбалера Напретка и променила путању због чега је била неухватљива за голмана и онда се од стативе одбила у мрежу.

Истина, „црно-бели” су могли пред крај утакмице да повећају предност да Натхову лопту испред саме гол-линије није стигао одбрамбени играч Крушевљана. Али, и с том шансом Партизан је много мало приказао на почетку полусезоне.

Само у неколико краћих раздобља његови играчи су преузели игру у своје руке. У највећем току окршаја Напредак је био предузимљивији. Партизан се, углавном, бранио, понеки пут чак и панично (у једној акцији чак је два пута исти играч погодио саиграча пред Поповићевим голом). Та и неке сличне грешке су остале некажњене. Оне могу да се правдају баш лошим условима за игру, али не толико да се заборави да је вода ушла у уши.

Тренер Петрић је уочи одласка у Крушевац најавио да ништа није завршено, јер је још много бодова у игри. Исход 20. кола му је дао за право, али и даље се суштински ништа није променило.

Све је у рукама Црвене звезде и тек ако њој клецну колена и задрхте руке Партизан може да дође до мрвица и од њих направи шампионску гозбу. То, истина, већ прелази у бајке, али и да је неостварљиво нипошто не би ни требало, а ни смело, да се одрази на приступ и учинак његовог тима.

И друго место у нашем првенству води, додуше кроз квалификације, ка Лиги шампиона и нипошто не треба да се потцени. Међутим, у овом тренутку је битан и врабац у руци. Партизан је остао у Европи и 16. фебруара ће у Молдавији против Шерифа да бије прву битку да уђе у осмину финала Лиге конференција.

Његовом противнику ће то да буде први такмичарски испит у овој години, док ће Партизан иза себе да има и сусрет с новосадском Младошћу у суботу у Хумској. Ту би, без обзира на то што метеоролози најављују праву зиму, морало да се уради нешто што би улило самопоуздање и осоколило тим за тешко гостовање.

„Црно-бели” су јесенас и то кад се, вероватно, најмање очекивало, надвисили Келн у Немачкој, али, на пример, против Нице у Француској, по ко зна који пут у својој историји, нису наплатили оно што су могли. Које ће лице да покажу у Молдавији?

У Чешким Будјејовицама су се представили у две сасвим супротне улоге – у првом полувремену као разбијена војска, а у другом као да имају чудотворни мач.

Партизан је био неуједначен и на домаћој сцени. Препливао је и најопасније вирове, а дешавало се и да се нагута воде у плићаку. Сада, после награде у Крушевцу, треба да се стабилизује и да стално испољава највише што може, а не само делимично своје могућности.