Тежим перфекционизму

Атрактивна глумица, коју ових дана гледамо у серији „Од јутра до сутра” на ТВ Прва, а недавно и као домаћина музичке манифестације „MAC”, препознатљиво је лице малог екрана, али и билборда, како због бројних улога у домаћим, али и страним серијама, тако и због рекламе за једну банку која се често врти у паузама ТВ програма. С пуно радости, и уз неизбежан осмех, увек радо прича за „Политику”.

На шта сте најпоноснији? И због чега?

Поносна сам на свој микросвет, на најближе окружење, породицу и пријатеље. А у професионалном смислу поносна сам јер имам могућност да радим оно што волим, а то су глума и музика.

Да ли сте увек спремни на компромисе? Која је граница преко које не идете?

У послу којим се бавим, компромиси су честа појава, али се трудим да не попустим изазовима на штету квалитета. Мислим да је битно да будем увек своја, да радим оно што осећам да је добро за мене, али свакако су компромиси потребни, на пример када треба да се усклади визија редитеља, сценаристе и глумаца да би представа или снимљена сцена била што боља. Мада, у уметности не би требало да буде компромиса, важно је следити своју визију по цену да не будеш прихваћен.

Пројекат који ћете посебно памтити и због чега?

Посебно ми је значајна улога у Дизнијевом анимираном филму „Фрозен” („Залеђено краљевство”), где сам дала српски глас принцези Елзи, и што је та синхронизација уврштена међу 20 најбољих на свету. Такво признање вам наравно да ветар у леђа. Са друге стране, увек ћу бити поносна на своју прву филмску улогу која ми је донела глумачку награду на Фестивалу у Нишу, у филму Дарка Бајића „На лепом плавом Дунаву”, а са друге стране поносим се свим улогама за иностране серије и филмове јер је врло захтевно глумити на језику који вам није матерњи.

Шта желите да заборавите?

Мислим да све треба памтити, јер све што се дешава чини нас баш онаквима какви јесмо.

А шта ћете увек памтити?

Увек ћу памтити неке лепе ситуације и речи мојих најмилијих, посебно оних који више нису са нама, мог деке, баке, мог тате... У детињству научите многе ствари које вам значе за цео живот.

Радује Вас?

Радују ме љубав, пријатељство, добра улога, добра музика.

А растужује?

Растужује ме одлазак драгих људи, многих дивних колега који су нас у великом броју напустили у протеклих неколико година...

Коме највише верујете?

Највише верујем себи и онима које волим, верујем оном унутрашњем осећају који нас непогрешиво води.

Шта највише замерате?

Нема замерки, јер шта год да се дешава, често је то са разлогом. У глумачком послу морате да научите да будете стрпљиви, да сарадници можда имају различиту визију онога на чему радите, али све је то део живота.

Да ли сте самокритични, а критични и према коме?

Веома сам самокритична, често преиспитујем себе и оно што радим, тежим перфекционизму, увек гледам шта сам могла да урадим боље. Према другима нисам критична, верујем да свако живи и ради најбоље што уме.

Пут за памћење?

Има их доста, можда бих издвојила пут који је био недавно, када сам у Лондону била гошћа на глобалној прослави поводом 60 година Џејмс Бонд филмова, домаћин је била „Омега”, а уз бројне светске звезде присуствовао је и актуелни филмски Бонд, Денијел Крејг.

Памтите ли неку догодовштину са снимања?

Када смо снимали филм „На лепом плавом Дунаву” плесачи су намазали под брода сапуном да бисмо могли лакше да плешемо, али нисмо рачунали на влагу, тако да смо клизали уместо плесања.

Да нисте глумица, били бисте?

Да нисам глумица, била бих глумица, одувек сам то желела да будем, а све остало што радим употпуњује ту моју страст.

Да ли се због нечег кајете?

Кајање не помаже у животу, углавном се трудим да гледам шта се дешава у садашњем тренутку.

Ваш животни мото је?

Audaces fortuna iuvat (Срећа прати храбре).

Имате ли мале свакодневне ритуале?

Имам увек, чак и када идем на снимања рано ујутру, важно ми је да попијем свој чај, да медитирам, да будем макар мало сама са својим мислима и да у току дана нађем времена за вежбање.