НБС повећала каматну стопу

Извршни одбор НБС је на данашњој седници одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,5 одсто.

За 0,25% повећана је и стопа на депозитне олакшице - на 4,5 одсто, као и стопа на кредитне олакшице - на 6,5 одсто, саопштила је НБС.

При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту, који могу настати путем инфлационих очекивања, као и утицати на део притисака који долазе са стране тражње, саопштила је НБС.

Инфлација

Тиме Народна банка Србије доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције.

Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено 11. узастопно повећање, почев од априла 2022. године, закључно с којим је она повећана за укупно 450 базних поена. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Курс

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

Извршни одбор централне банке је навео да су изгледи за раст светске економије у овој години нешто бољи него што се донедавно очекивало, пре свега захваљујући знацима попуштања глобалних трошковних притисака, као и напуштању стратегије нулте толеранције према вирусу корона у Кини.

Гас и нафта

На слабљење глобалних трошковних притисака утиче пре свега пад цена у сектору енергетике – смањење цене гаса у Европи и пад светске цене сирове нафте, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта.

Извршни одбор је истакао да је потребна опрезност у вођењу монетарне политике с обзиром на то да би снажнији раст Кине вероватно погурао цене енергената и других примарних производа навише и тиме отежао борбу против инфлације, која на глобалном нивоу показује знаке смиривања с вишедеценијског максимума.

Цене

Индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду још увек утичу на раст базне инфлације и, заједно са тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, у многим земљама успоравају обарање инфлације.

Крајем 2022. међугодишња инфлација у Србији износила је 15,1%, и око две трећине доприноса и даље је потицало од цена хране и енергената, при чему се, као и у другим земљама, последњих месеци допринос цена енергената смањивао, док је допринос цена хране наставио да расте. Поред успоравања, произвођачке и увозне цене још увек бележе релативно високе међугодишње стопе раста, што утиче на домаћу базну инфлацију, која се ипак, захваљујући одржаној релативној стабилности девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, и даље креће испод укупне инфлације и износила је 10,1% међугодишње у децембру. Извршни одбор очекује да ће инфлација остати повишена и у првом тромесечју ове године, као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода и повећања цена електричне енергије и гаса за домаћинства.

Након тога, у наставку године очекује се смиривање инфлаторних притисака, пре свега у другој половини године, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња. Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије у четвртом тромесечју износио је 0,4%, а на нивоу године остварена је стопа раста од 2,3%.

Највећи допринос расту у четвртом тромесечју дали су услужни сектори, захваљујући наставку позитивних кретања на тржишту рада. И поред негативних ефеката екстерне тражње, позитиван допринос потекао је и од индустријске производње, пре свега услед опоравка електроенергетског сектора. С друге стране, пољопривредна производња била је мања у поређењу с претходном годином због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se они убрзати од друге половине године, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу.

У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду.

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту. На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности 14. фебруара. Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. марта.