Грађевинарство у минусу прошле године

Вредност изведених радова у грађевинарству је опала за 13,7 одсто у четвртом кварталу прошле године у односу на исти период 2021. Вредност изведених радова на зградама опала је 12,8 одсто, а на осталим грађевинама 14,2 одсто у сталним ценама, објавио је јуче Републички завод за статистику.

Посматрано према регионима, вредност радова највише је опала у Београду (30,9 одсто), потом у региону Јужне и источне Србије (19,8 одсто), у Војводини један одсто, а у региону Шумадије и западне Србије 0,3 одсто.

Подсетимо, грађевинска активност је у трећем кварталу опала 13,5 одсто, с тим што је тада у Београду тај пад износио 25 одсто. У другом кварталу је пала за 8,8 одсто, а у првом 5,9 одсто. Поређења ради, у 2021. грађевинска активност је забележила раст од 17,6 одсто.

Битан фактор који је допринео паду грађевинске активности јесте издавање грађевинских дозвола на које се чека све дуже – уместо некадашњих девет дана, сада се на њу чека око 15 дана.

У Србији је прошле године издато 10.995 грађевинских дозвола, што је за око два одсто више него 2021. Али је Београд у коме се иначе највише гради имао пад и у њему је издато 10,36 процената мање дозвола, упркос већем броју поднетих захтева у односу на претходну годину.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да је проблем настао оног тренутка када су банке поскупеле кредите. Инвеститори теже долазе до новца и теже се одлучују да инвестирају. Такође, и грађани су суздржанији када је реч о задуживању за куповину станова. Према подацима Републичког геодетског завода, девет одсто свих некретнина плаћено је из кредита, што је за четири одсто мање у односу на претходни период.

Рајић каже да је на пад грађевинске активности такође утицало поскупљење цена грађевинског материјала од 20 до 50 одсто.