Родне године школства и задругарства

У Библиотеци Града хроничар Жарко Талијан представио је своју књигу „Школство у Азањи”, у издању „Прометеја” . Књига је, како је сам рекао, сведочанство каквим се крупним  и утицајним корацима образовање развијало из Азање као највећег села у Србији кроз остале средине Шумадије и паланке и села централне Србије. Годинама је стрпљиво сакупљао грађу за ово дело, служећи се заборављеним списима професора, али и  школским свескама и лексиконима ђака које је проналазио у старим кућама азањских породица.

Представљајући књигу, професорка Радмила Кунчер, председница Центра за Србе у расејању „Свети Сава”, која је и сама ђак старе азањске основне школе рекла је:  „Ова књига није белетристика, она се не препричава,  она сама за себе говори коју год страницу да отворите. Почевши од прве, од географске карте где је приказан Смедеревски санџак 1530. године, па до цифара Османског пописа житеља из времена од 15. до 18. века и надаље, низањем имена и значајнијих за школство од Доситеја Обрадовића, првог министра просвете. У књизи су портрети виђених Азањаца, чувених трговаца Ђуше Вулићевића, Ранка Мајсторовића и првих ученика Велике школе у Београду, међу којима је име Стефана Новаковића из Азање. Тако аутор монографије постиже одмах да се читалац из Азање, или пореклом из Азање, где год био на свету, осети почаствованим”.

Историја школства развијала се напоредо са историјом снажног азањског сеоског задругарства. Све то је, додала је Кунчерова, разлог што би увек на питање одакле потиче, у свим крајевима света које је обилазила, с поносом узвикивала да је из Азање. „Када бих осетила да се неко подсмехује, још бих гласније додала: 'да, ја сам сељанка из Азање', тако као да сам рекла да сам принцеза од Монака. После ове књиге, многи Азањци могу слободно слично да учине”, рекла је професорка Кунчер.