Зашто бегунци од закона спас траже у Србији

Потрага за До Квоном, контроверзним „краљем криптовалута” из Јужне Кореје, који се наводно крије у Србији, сада је појачана јер су, према незваничним информацијама, у нашу земљу стигли и јужнокорејски истражитељи како би му ушли у траг.

Јужнокорејски медији објавили су да је тужилаштво у Сеулу саопштило да нису лажни медијски извештаји у вези са члановима тима истражитеља који су отишли у балканску државу да нађу Квона. Према овим информацијама, у нашу земљу су стигла два државна званичника – један из канцеларије тужиоца, а други из министарства правде Јужне Кореје. Такође, тамошњи медији су објавили и да је званичник државне обавештајне службе обавестио 11. децембра власти да се Квон налази у Србији.

Надлежне институције у нашој земљи нису се оглашавале о случају овог јужнокорејског држављанина.

Квон До Хиунг, познатији као До Квон, јужнокорејски је суоснивач и извршни директор фирме „Тераформ лабс” са седиштем у Сингапуру, матичне компаније срушених криптовалута тера УСД и луна. Те криптовалуте су колабирале у мају прошле године, избрисавши тржишну капитализацију од скоро 45 милијарди долара за недељу дана. То је узроковало губитке више стотина милијарди долара на већем тржишту криптовалута, пренели су медији.

До Квон се од тада суочава са правним и друштвеним притиском у вези са својом улогом у колапсу криптовалута.

Тужиоци Јужне Кореје су у октобру прошле године изјавили да је Квон отишао у непознату земљу преко Дубаија, након што је напустио Сингапур, где је било седиште његове фирме.

Надлежни из Јужне Кореје су му одузели пасош, а Интерпол је за њим расписао црвену потерницу.

Медији су пренели и да је Квон раније негирао било какву превару и извинио се жртвама колапса његовог система криптовалута. Тврдио је да јужнокорејске оптужбе нису легитимне и да су политички мотивисане.

Америчка комисија за хартије од вредности (СЕЦ) прва је започела је истрагу фирме „Тераформ лабс” у јуну прошле године. Упркос томе што се компанија налази у Сингапуру, криптовалута тера УСД потпада под прописе СЕЦ-а пошто су Американци купили токен за финансирање пословања или тражење профита.

Између Јужне Кореје и Србије не постоји договор о екстрадицији и то је вероватно учинило Србију сјајним скровиштем за Квона, пренели су јужнокорејски медији.

Војин Биљић, стручњак међународног права каже за „Политику” да је ово веома комплексан случај и да надлежне институције у нашој земљи морају бити јако пажљиве у вези са тим.

„Уколико су за Јужнокорејца заинтересоване Сједињене Америчке Државе, а верујем да јесу, и ако се код њих води нека врста истраге, САД могу од нас да траже његово изручење, те треба бити крајње обазрив”, каже Биљић.

Уколико се Квон заиста налази у нашој земљи, то не би био први пут да су „страни бегунци од закона” покушали да своје уточиште нађу на територији Србије.

Држављанин Бугарске, Цветан Василев, у својој земљи оптужен је због сумње да је проневерио новац и допринео највећој банкарској кризи у тој земљи. Према наводима бугарског тужилаштва, Василев је 2014. године избегао у Србију. Све до 2021. трајао је судски поступак у Србији за његово изручење Бугарској, да би у марту 2021. Апелациони суд у Београду трећи пут укинуо решење Вишег суда о његовом изручењу. У међувремену, име Цветана Василева је у августу 2022. уклоњено са сајта Интерпола, те за њим од тада не постоји потерница те међународне организације. Међународна полицијска организација одлучила је да избрише све податке у свом систему који се односе на Василева јер случај више не испуњава услове Интерпола.

И некадашњи председник Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић, 2016. осуђен у Црној Гори на затворску казну због вишемилионских малверзација, такође је нашао уточиште у Србији. Власти у Београду нису изручиле Маровића упркос томе што су власти у Црној Гори више пута слале замолницу за његово изручење.

Против Андрија Наумова, бившег припадника украјинске безбедносне службе, кога власти у Украјини потражују због сумњи за злоупотребу службеног положаја и велеиздаје, пред Вишим судом у Нишу води се поступак о његовом изручењу.

Замолница Украјине за његово изручење стигла је раније на адресу суда у Србији. Наумов се налази у притвору у Нишу од јуна прошле године када је ухапшен при покушају преласка границе Србије са Северном Македонијом са више стотина хиљада долара и дијамантима. Он је на рочишту у суду у Нишу негирао кривицу за оно што му украјинске власти стављају на терет. Уједно се противи изручењу јер тврди да би му безбедност била угрожена уколико би био изручен Украјини.

Апелациони суд у Београду је у петак поново укинуо решење Вишег суда у Београду за изручење курдског политичара Ечевита Пироглуа правосудним органима Турске ради кривичног гоњења и вратио решење првостепеном суду на поновно одлучивање. Пироглу је један од некадашњих лидера Социјалистичке демократске партије (СДП), бивши директор Асоцијације за људска права, а водио је и редакцију политичког часописа „Генч Девримци”. Турске власти терете га за чланство у „наоружаним терористичким организацијама” и оптужен је за учешће у протестима у парку Гези 2013. године, што је био први национални улични покрет против владе Реџепа Тајипа Ердогана.

А. Бојовић