Комета виђена из Београда

„Зеленкаста комета” о којој се недељама прича је виђена са терасе Народне опсерваторије Астрономског друштва „Руђер Бошковић” на Калемегдану.

Видео клип у прилогу је начинио др Бранислав Р. Ровчанин користећи руски телескоп ТАЛ 200К, пречника 20 сантиметара. Снимање је трајало једанаест минута, а експозиција сваке слике (фрејма) 15 секунди.

Најсјајнија звезда је Епсилон Кочијаша, односно ε Aurigae, што је њен званични астрономски назив. Због загађености атмосфере над Београдом комета је црвенкасте боје - честице које лебде над градом апсорбују све друге боје осим црвене, јер она има највећу таласну дужину.

Сматра се да зеленкаста боја настаје приликом дисоцијације молекула угљеника С2 изазване ултраљубичастим зрацима са Сунца. Јонски и прашинасти реп комете су жућкасти.

Због веома слабог сјаја, 7. величине, комету је немогуће видети голим оком. Њена светла мрља се тешко види кроз двогледе и мање телескопе.

Званични назив комете је С/2022 Е3 (ZTF). Откривена  2. марта 2022. године на Паломарској опсерваторији (САД) помоћу Семјуел-Ошиновог телескопа са огледалом пречника 1.2 метра. При томе је коришћена Прегледачка инсталација названа Цвики (ZTF  ̶  Zwicky Transient Facility) по астроному Фрицу Цвикију. Снимања су вршена широкоугаоном камером која аутоматски током три дана сними цело небо и омогућавајући уочавање свих објеката који брзо мењају сјај или показују кретање. Овај чудесни уређај, који чини 16 ЦЦД камера резолуције 6144 х 6160 пиксела, приликом сваке експозиције снима чак 47 квадратних степени неба.

У време открића се сматрало да је у питању мала планета -̶  на даљини од 640 милиона километара од Сунца је имала сјај 17. величине. Много касније, 19. децембра је показала зеленкасту кому. Комета се највише приближила Земљи, 1. фебруара 2023. на 42 милиона километара  и тада је за Земљане била насјајнија  ̶  сјај јој је био нешто већи од 5. величине. Поменимо да људско око у идеалним условима може да примети звезде 6. величине.

Комета се сада удаљава од Земље, а на небеском своду се креће од црвенкасте планете Марс ка црвенкастој звезди Алдебаран, најсјајнијој у зазвежђу Бика.

Ако буде ведро грађани ће моћи у петак и суботу да је посматрају са калемегданске астрономске опсерваторије од 20:00. Поред Марса у вечерњим часовима се ових дана на западној половини неба виде и сјајне планете Јупитер, а при хоризонту Венера, у српском народу позната као звезда Даница.

*Секретар Астрономског друштва „Руђер Бошковић”