Од 15. фебруара камата 15,5 одсто за неплаћен порез на имовину

Ове године, 14. фебруара, истиче рок за плаћање прве рате пореза на имовину, а за оне који у том року не измире дуговање, затезна камата почиње да се обрачунава већ од 15. фебруара. Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе износи 15,5 одсто, будући да је Народна банка Србије (НБС) 9. фебруара повећала референтну каматну стопу са 5,25 процената на 5,5 одсто.

Закон о пореском поступку и пореској администрацији, дефинише да је камата за неблаговремено плаћене јавне приходе, једнака референтној каматној стопи НБС плус 10 процентних поена. Када се све то сабере, реч је о укупној годишњој каматној стопи, док месечна камата износи 1/12 годишње стопе.

Осим затезне камате, порески обвезници могу да буду и прекршајно кажњени за неплаћање својих обавеза. Санкција за тај прекршај је 5.000 динара за физичка лица. Плаћање пореза на имовину је законска обавеза свих грађана који на своје име имају уписану некретнину или земљу. Висина годишњег пореза зависи од величине имања и износа стопе пореза на имовину коју одређује свака локална самоуправа у Србији.

Будући да грађанима још нису уручена пореска решења за 2023, прву рату овогодишњег пореза плаћају у истом износу као рату за последњи квартал прошле године. Када у априлу или мају стигну нова пореска решења, дужни су да плате разлику, ако им је ове године увећан порез.

Нови Сад је решио да 2023. грађане не оптерећује већим наметом на имовину. Уплатнице би требало да буду са износима једнаким прошлогодишњим.

У Београду је Скупштина града изгласала да овогодишња решења могу да буду до пет одсто виша од прошлогодишњих. У Нишу је увећање око 15 одсто.

Како ће обвезницима овог пролећа бити достављена решења остаје да се види. Многи грађани Србије, регистровани на порталу е-управе, пореско решење 2022. добили су само електронски. Неке локалне самоуправе су своје суграђане и писаним путем обавестили о пристиглом документу.