Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија слави Дан државности

Србија слави Дан државности
(Фото EPA-EFE/MARKO DJOKOVIC)

Дан државности Србије је празник Србије установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције. Прославља се и као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Традиционално, овај дан биће обележен полагањем венаца и одавањем почасти у Орашцу и на другим локацијама, а у Крагујевцу ће бити одржана Сретењска академија.

У политичком, културном и историјском календару Србије 15. и 16. фебруар су најважнији датуми, на Сретење 1804. године је почео Први српски устанак, на Сретењској скупштини 1835. донет Устав Књажевства Србије, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба чији је творац Димитрије Давидовић. Њиме је Србији прва на Балкану укинула феудализам, што представља најисточнији утицај Француске револуције.

Друштвена мрежа Фејсбук је први пут честитала је Србији дан државности 2016. године на прикладан начин чиме се придружила интернет претраживачу Гуглу који то чини сваке године од 2012.. Од 2011. године, у част обележавања Дана државности Србије, симбол града Брисела облачи се шумадијску националну ношњу.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се обележава од 2002. године.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

INRI
Okačite srpske zastave i u Prištini.
Mussa Kessedžija
Zašto? Priština 1804. i 1835. nije bila dio Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.