Иран и Саудијска Арабија пред уласком у БРИКС

Кејптаун – Пријем нових чланица, једна је од кључних овогодишњих тема групације БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република), изјавио је данас Анас Суклал, амбасадор ЈАР при овој организацији, основаној 2009. године, пренели су медији из земље Рта добре наде.

„Више од десетак држава куца на врата БРИКС-а. Веома смо напредовали у разматрањима за проширење БРИКС-а”, додао је Суклал.

Он је истовремено напоменуо да су Иран и Саудијска Арабија формално затражили пријем у БРИКС. У међувремену, интересовање за чланство у БРИКС-у до сада су мање-више званично исказале: Аргентина, Уједињени Арапски Емирати, Алжир, Египат, Бахреин и Индонезија, као и две нације из источне Африке и једна са запада Црног континента, открио је амбасадор Суклал, без именовањих о којим је земљама реч.

Колико прошле седмице, Мао Нинг, портпарол кинеског министарства иностраних послова, истакла је да Пекинг подржава проширење БРИКС-а, које је и иницирао на прошлогодишњем самиту. Иначе, унутар БРИКС-а, постоје одређене разлике око одређивања критеријума за пријем будућих чланица. Тако на пример, Индија сматра да би улазак нових чланица требало да буде одређен егзактно постављеним економским и другим критеријумима, а не основу подршке већ етаблираних чланица. Колико лане, руски председник Владимир Путин је лане  подржао улазак Саудијске Арабије у БРИКС.

Иначе, овогодишњи самит лидера БРИКС-а, требало би према најавама, да се одржи у јужноафричкој луци Дурбан у августу. Централна тема тог скупа је: „БРИКС и Африка, партнерство за обострано убрзани привредни раст”.

„Једна од тема самита у Дурбану биће како да се реструктуира глобална политичка, економска и финансијска архитектура, да буде више уравнотежена, репрезентативна и инклузивна”, Алвин Боуц, заменик јужноафричког министра за међународне односе саопштио је у државном парламенту у Кејптауну, пренела је Синхуа.

Иначе, пет садашњих чланица (ЈАР се придружила 2010.) обухвата 42 одсто глобалног становништва, док у саставу Међународног монетарног фонда имају 15 одсто гласачких права.