Служи Србији и поносна је због тога

Прошла је година и по како је Река Забош (21) из Гунароша крај Бачке Тополе испунила девојачки сан и постала активан припадник Војске Србије. С обзиром на то да је одрасла у породици у којој се говорио матерњи мађарски језик, да није знала готово ни реч српског, а камоли слово ћириличног писма, Реки није било лако да оствари оно што је одувек желела – да служи земљи у којој је рођена и у којој се школовала.

За шест месеци је научила српски језик који сада користи упоредо са матерњим, савладала је оба писма и сада чита и пише на њима, а изгубила је и више од двадесет килограма које је сматрала препреком да постане војник или полицајац. Упркос свим потешкоћама са којима се сусретала на путу остварења жеље да служи Србији, како каже за „Политику”, све би опет исто урадила.

Одмалена је желела да буде припадник војске или полиције у Србији. Било је оних које је ово изненадило с обзиром на то да је у комуникацији користила искључиво мађарски језик. На свом матерњем језику завршила је и основну и средњу школу, а када је дошло време да размишља о томе шта ће уписати после средње школе, одлучила је да покуша да оствари оно о чему је годинама маштала.

Колико је добро савладала српски, говори то што је као кандидат за полазника Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици написала извештај о саобраћајној незгоди (што јој је био задатак на пријемном) без граматичких и словних грешака, на ћирилици. Прошла је и психолошки тест, али су чланови комисије који су одлучивали о одабиру кандидата ипак установили да Река не испуњава прописане услове: имала је десет килограма вишка.

Упорну и истрајну девојку овај неуспех није обесхрабрио. Пријавила се за добровољно служење војног рока и с колегама војним отишла у Сомбор на обуку војника на добровољном служењу војног рока у Први центар за обуку.

– Већ годину и по сам у Војсци Србије. Прво сам била на добровољном служењу војног рока, а онда сам примљена у радни однос у својству професионалног војника. Припадник сам 17. механизованог батаљона Прве бригаде Копнене војске у Бачкој Тополи и радим на формацијском месту радио-телеграфисте. Радно време ми је од седам до 15 часова, али има дана када сам дежурна, па сам по цео дан у касарни. Презадовољна сам, а посао који обављам ми је јако занимљив – каже Река Забош, годину и по после првог разговора за наш лист.

На питање постоје ли разлике у опхођењу према мушкарцима и женама у војсци и има ли нежнији пол икаквих повластица, Река одрично одговара. Ипак, како каже, посао телеграфисте који она обавља, углавном обављају жене.

С радошћу у гласу каже да јој време у војсци лети, да су јој вештине које је овде савладала биле изузетно корисне, али и да ће тек бити. Научила је да ради са људима, да разговара са њима и разуме их, да се рано буди, склапа и расклапа пушку, извршава све поверене задатке...

– Најлепши ми је рад са колегама, а најзанимљивије решавање тактичких супозиција, у склопу редовне обуке свакодневно имамо редовне провере обучености и провере борбене готовости сценирањем кризних ситуација. Волим то сналажење, испипавање граница знања и могућности. Никада ми није досадно, заиста – наводи Река с осмехом на лицу.

Ни једног се тренутка, каже поносно, није покајала што је изабрала пут којим њени вршњаци готово и не иду. Неколико пута је поновила да јој је војска помогла да сада српски језик говори још течније, да стекне пријатеље за цео живот. На ове две ствари је, подвлачи, посебно поносна.

Онима који планирају да се пријаве за добровољно служење војног рока поручује да прихвате изазов и буду одлучни.

– Заиста је све онако како сам и замишљала да ће да буде. Зато бих свима који имају и најмању дилему поручила да не размишљају много и упусте се у својеврсну авантуру звану војска – каже на крају разговора Река.