Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од некада познате фабрике остали само пехари

Од некада познате фабрике остали само пехари
(Фото Љ. Митић)

Прокупље – Некада једна од најпознатијих фабрика у бившој Југославији ФОМ, која је до деведесетих година прошлог века радила и била водећа када је у питању производња обојене металургије, са преко 15.000 тона годишњом производњом месинга, бакарних трака, трака за новац, олова, холшрафа, потпуно је уништена и затворена након продаје из стечаја 2018. године, машине су посечене и продате у старо гвожђе, а једино сачувано од некадашњег гиганта су сећања старијих Прокупчана, пехари и медаље које су на разним спортским такмичењима од Пирота до Марибора освајали радници те фирме.

Вредне успомене успео је да сачува бивши радник Фабрике обојених метала, Прокупчанин Божин Јовановић. Он је и сам учествовао у њиховом освајању, јер је водио 12 спортских селекција састављених од запослених у тој фабрици све до деведесетих година прошлог века, док је још постојала Југославија.

– Успео сам у својој приватној кући да из витрина фабрике, пре него што све оде у старо гвожђе, донесем више од 150 пехара и медаља које су радници ФОМ-а освајали на такмичењима широм Србије и тадашње Југославије. Када би ови пехари знали да причају, имали би шта да кажу – колико је зноја проливено да се сваки освоји, а ја сам, било као учесник или организатор, био сведок њиховог освајања – каже Јовановић.

Њега сваки пехар асоцира на лепе успомене и срећније време, али и сећање на дружење запослених који су се окупљали у тада Спортском друштву „Металург”.

– Имали смо екипе састављене искључиво од радника ФОМ-а: у стоном тенису, малом фудбалу, одбојци, кошарци, стрељаштву, навлачењу конопца. Свака секција је имала своју опрему и била је ствар престижа такмичити се за фабрику. Највећи број пехара освојен је на Радничким спортским играма широм тадашње Југославије, од Пирота до Марибора. Људи су се тада дружили, нико није гледао ко је које националности, којим језиком прича. Сви смо се разумели – тврди Јовановић.

Пехари које је узео непосредно пре приватизације фабрике из стечаја 2018. године, ускоро би могли да буду доступни јавности, јер планира да организује изложбу у прокупачкој Галерији „Божа Илић”.

– У контакту сам са надлежнима у галерији, имам обећање да ће ми уступити простор да изложим све те пехаре, медаље и захвалнице. Сваком старијем Прокупчанину биће драго да их види, а многи од њих су и учествовали у њиховом освајању, јер је у фабрици некада радило преко 1.000 људи – прича Јовановић.

И сам некада један од бољих стонотенисера у Прокупљу, Јовановић је по завршетку играчке каријере био међународни судија у том спорту.

Иначе, широј јавности Божин Јовановић је познат јер је тридесетак година сваког 1. јануара, веслајући кајак на реци Топлици, честитао суграђанима Нову годину. Често је веслао и када је био минус, а некада и у готово залеђеној реци, због чега је често имао велику подршку суграђана.

Каже да свака земља има своју традицију током новогодишњих празника и да сви светски градови на специфичне начине прославе празнике, па је био ред да и Прокупље има неку занимљивост.

Последњих неколико година кајак који је возио узео је син који живи са породицом у Аустрији, а он је на језеру у близини своје куће наставио традицију, али тако што кајак вози сваког 13. јануара, првог дана православне Нове године.

ФОМ продат из стечаја 2018. године

Након две неуспеле лицитације, Фабрика обојених метала у Прокупљу у трећем покушају продата је из стечаја за 133.400.000 динара, и то фирми „Јаблановица” Рашка, предузећу које је регистровано као фирма за демонтажу олупина.

ФОМ је била једна од водећих фабрика у Прокупљу и запошљавала је више од 1.000 радника, а први пут је продата по почетној цени из стечаја током 2008. године на аукцији за 215 милиона динара, када је купило предузеће „Гранд инжењеринг” из Бора.

Након тога, после много проблема и неисплаћених плата и доприноса радницима, априла 2016. године покренут је нови стечајни поступак и у међувремену донето је решење о банкротству и одлука да се фабрика прода путем јавне лицитације.

Почетна цена у новом покушају продаје из стечаја била је 222,3 милиона динара, али је на крају продата по готово упола мањој цен

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Problem ''samoupravljanja sredstvima u drustvenoj svojini'' je bio su radnici i pored a priori ''dodate vrednosti'' u svakom stecaju javljali ne kao duznici nego potrazivaoci za svoje dohotke.
Dan Dusan Milicevic
Mi smo eksperti da od gotovine pravimo veresiju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.