Нуклеарне електране и земљотреси

После серије разорних земљотреса у Турској и Сирији и блажих потом у свету, узнемирена јавност, између осталог, почела је да се пита да ли земљотреси могу да утичу на нуклеарну безбедност. Тачније, колико земљотрес може да угрози рад нуклеарних електрана и да ли смо безбедни од опасности да изазове хаварије њихових постројења, са опасним последицама по становништво?

Хаварија у Фукошими

Откако су земљотрес у Јапану и њиме изазвани цунами оштетили нуклеарну електрану Фукошима у марту 2011. године, са катастрофалним последицама, велика пажња се посвећује заштити нуклеарки од могућности последица због споља изазваних непогода као што су земљотреси и поплаве.

Да подсетимо, иако су сва три реактора Фукошиме 1 тада аутоматски престала са радом, цунами је потопио складишта горива и агрегате за производњу електричне енергије. Само сат након земљотреса, јапанска влада прогласила ја ванредну ситуацију и евакуацију становништва у кругу од два километра. Притисак у првом блоку прераста допуштену вредност, па је део паре са честицама радиоактивног материјала испуштен у атмосферу, а због недостатка струје и неадекватног хлађења радиоактивних шипки, ослобађа се водоник чија концентрација постаје експлозивна. После експлозија, радијус евакуисаног простора шири се на 20 километара. Даљи радови имали су за циљ да свих шест реактора ставе под контролу, те приликом следећег земљотреса до хаварија није дошло. Иако је радијација била вишеструко виша од дозвољене чак до 30 километетара около, жртава је било далеко мање него у Чернобилу, а становници на удаљености више од 20 километара, опремљени су препаратима који смањују утицај зрачења.

То је све био повод да се, у име Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, наши стручњаци Слађан Велинов, директор Директората и др Ђорђе Лазаревић, стручни консултант за нуклеарну енергетику, након последњих земљотреса позабаве темом. У тек објављеном заједничком раду „Нуклеарне електране и земљотреси”, они наводе да су нуклеарна постројења пројектована тако да земљотреси и други спољни догађаји не угрозе сигурност њиховог рада, а да је после инцидента у Фукошими нуклеарна индустрија препознала значај инструментације у спречавању да несрећа изазвана поплавом или земљотресом пређе у тешку несрећу. Тачније, увек се добро прегледају сви инструменти напајања, каблови, сензори и заштићени су од спољашних опасности у посебним зградама од бетона и челика, а по потреби могу да одводе заосталу топлоту из нуклеарног реактора без људске интервенције 72 сата.

У Јапану се због учесталости земљотреса посебна пажња поклања и одређивању локације и пројектовању по далеко строжијим критеријумима од постојећих. Тамо су енергетски реактори изграђени на темељима тврдих и стабилних стена како би утицај сеизмолошких промена био минималан. Поред тога опремљене су посебним детекторима, захваљујући којима се на подрхтавање тла аутоматски електрана тренутно потпуно гаси, и потом активира на нижим нивоима кретања тла, како би наставила да ради. У случају већих тектонских померања, наводе стручњаци, електрана поседује сигурносне ситеме за ефикасно гашење реактора без ослобађања радиоактивности, кажу стручњаци Директората.

Водич о сигурности за сеизмичке ризике за нуклеарне електране

У Француској, додају, нуклеарне електране су пројектоване тако да издрже земљотрес  двоструко јачи од хиљадугодишњег догађаја израчунатог за сваку локацију.

„Процењује се да широм света 20 одсто реактора ради у крајевима са значајним сеизмичким активностима”, кажу они.

Међународна агенција за атомску енергију је израдила Водич о сигурности за сеизмичке ризике за нуклеарне електране. Приликом градње нуклеарки, користе се различити системи, укључујући процену ризика хаварије од земљотреса. Подносилац захтева за градњу мора да изнесе процене најтежих спољашњих догађаја.

Као одговор на догађаје у Фукошими, Америчка нуклеарна регулатива је спровела инспекцијски надзор над свим електранама у САД како би се утврдило да су  опрема и материјали правилно постављени и како би се одговорило на озбиљан земљотрес. У Европи су у свим нуклеаркама урађени „стрес тестови”, ванредне процене нуклеарне сигурности у случају дејства „виших сила”.

„У САД и Европи, реактори и западног и руског дизајна  у прошлости били су изложени великим сеизмичким активностима без оштећења. У Калифорнији су наставили да раде приликом једног земљотреса јаког 6,6 степени Рихтерове склае, док приликом потреса у Јерменији од 6,9 Рихтеробвих степена 1988. године, који је изазвао и смрт 25.000 људи, два нуклеарна блока 75 километара од епицентра остала су неоштћена Ово је била прва руска нуклеарна електрана прилагођена за сеизмичка подручја, а ради од 1976”, додају примере.

Нове нуклеарке са повећаном безбедношћу

Услед потреса јачине 7,9 Рихтера, у кинеској провинцији Сечуан 2008. није дошло до оштећења и испуштања радиоктивности.

Будући да је у изградњи нуклеарна електрана Акују у Турској погођеној земљотресом 7,8 степени Рихтерове скале, могло је евентуално да дође само до штете на грађевинским конструкцијама, али је конструкција неоштећена. Иначе је руског дизајна најновије генерације, са карактеристикама које укључују већу отпорност од земљотреса, са комбинацијом активних и пасивних сигурносних система у случају ванредног догађаја и са посебном ватросталном посудом (хватач језгра) у случају да дође до топљења нуклеарног језгра, што је  и општи тренд у свету.